GDE SU, ŠTA RADE Luda priča o bivšem igraču Partizana: Živog ga sahranili, ima svoju crkvu, oterao demone, pomaže siromašne…

Bio je jedan od najluđih stranaca u istoriji srpskog fudbala. Posle igranja u rodnoj Nigeriji, francuskom Okseru, milanskim gigantima, Interu i Milanu, engleskom Derbiju, nemačkom Kajzerslauternu, put ga je doveo u Humsku. U pitanju je Taribo Vest. U januaru 2003. godine je eksplodirala „bomba“ u Srbiji, kada je iskusni štoper stigao u redove crno-belih. Potpisao je jednoipogodišnji ugovor sa Partizanom, kada je na klupi sedeo legendarni Nemac, Lotar Mateus.

Za crno-bele je debitovao 1. marta 2003. godine u pobedi protiv obrenovačkog Radničkog sa 4:2. Ostalo je zapisano da je postigao i gol u dresu Partizana, protiv Vojvodine, 7. maja, kada je bilo 4:0. Ono što je bilo bitnije, bio je jedan od ključnih igrača crno-belih u pohodu na Ligu šampiona leta 2003. godine. Navijačima Partizana ostalo je u nezaboravnom sećanju gostovanje u Njukaslu i ono čuveno „’Ajmo, Milivoje“. Ćirković je tada sa bele tačke doneo veliku radost crno-belima i šest utakmica evro elite sa gigantima – Realom, Portom i Marsejom.

U Ligi šampiona, Nigerijac je odigrao tri utakmice, a tokom jesenjeg dela sezone imao je dosta problema sa povredama. Posle nešto više od godine u Humskoj, šest meseci pre isteka ugovora, napustio je Partizan. Došlo je do sporazumnog prekida saradnje, a karijeru je nastavio u katarskom Al Arabiju. Igrao je još za engleski Plimut u Ligi 1 (treći rang takmičenja), a poslednji klub 2007. godine bio mu je iranski Pajkan. Nije odigrao nijednu utakmicu za taj tim, pa je zvanično u 33. godini okačio „kopačke o klin“.

U karijeri je osvojio dve titule šampiona, jednu sa Partizanom 2003. godine, a pre toga 1996. sa Okserom bio je najbolji u Franuckoj. Sa Interom je u sezoni 1997/1998 osvojio Kup UEFA, a ima i dva Kupa Francuske sa timom koji je sa klupe predvodio legendarni Gi Ru.

Možda i najveći uspeh je ostvario 1996. godine kada je sa Nigerijom osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Atlanti. Sa „crnim orlovima“ je igrao na dva Svetska prvenstva. Prvo 1998, kada je selektor bio srpski stručnjak Bora Milutinović i 2002. godine u Južnoj Koreji i Japanu.

Taribo Vest u duelu sa Mihajlom Pjanovićem u “večitom derbiju” na Marakani 2003. godine (Foto: Starsport)

Toliko o velikoj fudbalskoj karijeri, koja je bila zanimljiva, burna, trofejna. Može da se kaže da je jedan od najboljih nigerijskih fudbalera poslednjih 30 godina.

Zašto pišemo baš sad o Vestu? Inter, klub u kojem je igrao, u četvrtak nas je podsetio na nekadašnjeg nigerijskog fudbalera. Čestitao mu je 46. rođendan. Društvene mreže su se usijale. Naravno, u pitanju je već sada urbana legenda o broju godina koje ima Vest. On je stigao u Partizan sa 29 godina, a nekadašnji generalni sekretar kluba, Žarko Zečević, u jednom intervjuu rekao je da je imao 12 godina više.

Ni jednu, ni dve, tri, nego čak 12. Neverovatno je da bi neko mogao da igra na tako dobrom nivou sa 41. Ipak, Zečević je rekao da bez obzira na godine, Taribo je pomogao klubu i bio sjajan posao za crno-bele u tom trenutku.

– To su priče neozbiljnog čoveka i ne pridajem tome nikakav značaj. Kada sam napustio Partizan još nekoliko sezona sam igrao na vrhunskom nivou. Da sam, kako on tvrdi, u Beograd stigao sa 40, ne verujem da bi to bilo moguće – branio se Vest.

Nije samo Zečević sumnjao u godine Vesta. To su činili i nekadašnji Taribovi saigrači iz reprezentacije, Džej-Džej Okoča, Nvankvo Kanu i Obafemi Martins.

Inter ga je kupio za 3.000.000 evra iz Oksera, što je u to vreme bio ozbiljan novac za jednog defanzivca. Posle odlaska sa “Đuzepe Meace”, za Vesta nisu imali reči hvale. Tadašnji trener “neroazura”, Rumun, Mirčea Lučesku, rekao je da nikada nije cenio Tariba i da mu se često ekipa smejala.

Nekadašnji srpski reprezentativac, saigrač Vesta iz Partizana, Ljubinko Drulović, imao je samo reči hvale za Nigerijca.

– Vest je Partizanu značio mnogo više nego što su toga ljudi svesni. Takav profesionalac se retko sreće. Koleno mu je bilo u očajnom stanju, a igrao je kao da mu nije ništa. U Njukaslu je odigrao fenomenalno. Bio je jedan od ključnih igrača našeg plasmana u Ligu šampiona. Ja ne znam koliko je on imao godina, možda je i bio stariji dve godine, a možda je bio i mlađi. Sigurno nije imao 40 godina kada je igrao za Partizan! Uostalom, bilo je slučajeva i u Srbiji da su neki bili malo stariji nego što im je pisalo u krštenici – rekao je Drulović i ispričao jednu anegdotu na poluvremenu utakmice u Njukaslu, kada je bilo 0:0, rezultat koji nije vodio crno-bele u Ligu šampiona.

– Rekao nam je “Bogovi su uz nas, večeras ne možemo da izgubimo, nema predaje”. Delovalo je to kao adrenalinska injekcija za sve igrače Partizana. On je tada odradio sjajno psihološki posao i dao nam snagu i veru da možemo da prođemo engleski tim. Prenosio je svoj profesionalizam na sve. Nikada se na utakmici nije žalio. Istina, umeo je da preskoči po neki trening zbog kolena, međutim, nikad se to nije osetilo na terenu – istakao je Drulović.

O anegdotama sa Vestom, pričao je ovog meseca i Ivica Kralj, u intervjuu za Telegraf.

– Taribo je bio stvarno interesantan lik. Došao je kao igrač sa fantastičnom karijerom u reprezentaciji i klubovima. Došao je kod nas i mislim da je bio povređen prvih nedelja, ali je kvalitet na najbitnijim utakmicama pokazao da je možda bio ključan za naš prolazak dalje. S njim je anegdota bilo koliko hoćete. Od vožnje automobila… Jednom se čak desilo da ostavi auto na Gazeli, kažu, pošto je vozio samo u drugoj brzini, pa je auto pregoreo, nešto se desilo – rekao je nekadašnji golman Partizana i dodao:

– Bio je težak na novčaniku, smejali smo se jednom prilikom, bilo je druženje i sedeli smo, a on je rekao “Ne, ne, ja ću da platim sve”. U redu, svi se pitamo šta se dešava, a on stavlja ruku u džep i vadi 20 dinara. I kao “u redu je”. To su bili njegovi fazoni, on je bio izuzetno kvalitetan čovek i za atmosferu odavno nije bilo takvog u Partizanu sigurno.

Nije bio “običan” fudbaler, koga je samo lopta interesovala. Dok je bio u Milanu, pomagao je siromašne, bavio se humanitarnim radom, a to je nastavio i posle zavšetka karijere. Njegov put, život je sada i “luđi” nego kada je bio igrač. On od 2014. godine ima svoju crkvu gde propoveda Hrišćanstvo. Njegova sekta, kult, verska organizacija, kako god hoćete da kažemo, ima i čudan naziv: “Sklonište u oluji, Čudesna crkva svih naroda”. Sedište je u reonu Opebija, blizu Lagosa, glavnog grada Nigerije. Na internetu se mogu naći snimci veoma čudnih rituala, rekli bismo i bizarnih. Sada je Pastor Taribo Vest.

Kloni se političara, ne libi se da govori o korupciji koga izjeda ovu zemlju, inače najmnogoljudniju naciju u Africi. Zaradio je veliko bogatstvo igrajući fudbal, a sada je “Robin Hud”, koji pomaže siromašnima, čak i bivšim saigračima, koji nemaju ni osnovne uslove za život.

– Mnogo bivših internacionalaca umire, dok oni koji su živi malo rade. Savez čak nije ni zabrinut za njihovu dobrobit ili dobrobit njihovih porodica. Da li znate koliko me njih mesečno zove da im dam malo novca za hranu? Ponekad mi se čini da sam banka – rekao je Vest u prošlogodišnjem intervjuu za nigerijske medije.

Posle završetka igračke karijere, oprobao se u politici, ali je brzo uvideo da nije zo za njega.

– U vreme kada sam bio politički aktivan u svojoj državi, jedan čovek mi je donosipo novac i nudio da budem s njima. Obećavao mi je moć i poziciju, ali samo ako pristanem da budem u njihovom kultu. Nisam hteo. Odlučio sam da da se borim za svoje ideale, pa makar bio sam kod kuće. Okrenuo sam se Bogu.

Govorio je i „pročišćenju“ kada ga je sestra posetila dok je boravio u Milanu.

– Čim sam joj otvorio vrata stana, rekla mi je: ”Ti mora da si dovoljno jak kada živiš ovde.“. Rekla mi je kako je neki demon ušao. Kada sam otišao na trening i kada sam se vratio video sam sestru kako se moli Bogu da me preobrati. Kaže da je imala neki san, da me je Bog lično zvao da se oduprem zlu. Tada sam shvatio da mi je božja pomoć možda potrebna. Pogotovo što mi je sestra rekla da je videla dva psa, jednog crnog i jednog belog kako reže na mene. Tada se desilo prosvetljenje. Kleknuli smo da se zajedno molimo i u tom trenutku zavese su počele da se pomeraju – ispričao je Vest i nastavio:

– Mislio sam da je u pitanju promaja, ali potom su sva vrata počela da se tresu. Izgledalo je kao u nekom horor filmu, ali sam znao da je to realnost. Osetio sam neku toplotu koja me je obuzela, a sestra je rekla: „Taribo, Bog želi da ti budeš pastor.”

I tako je počeo novi život legendarnog Nigerijca. Trenutno je van fudbalskih dešavanja, ali je spreman da molitvama pomogne ozdravljenju fudbala u ovoj afričkoj zemlji.

– Nigerijski fudbal tone, skoro je umro. Oni koji upravljaju nigerijski fudbalom su potkupljeni. Fudbal je opustošen. Potrebno je da pronađemo sponzore koji bi ulagali novac u fudbal. Ne možemo da se oslanjamo da će vlada da uradi sve. Molim se Bogu da se budućnost nigerijskog sporta promeni na bolje – istakao je Vest prošle godine.

Pre četiri godine živog su ga sahranili. Početkom oktobra 2016. godine, svet je ostao šokiran informacijom da je Taribo Vest preminuo. Ipak, stigao je brzo demanti. Bivši napadač Nigerije Viktor Ikpeba je to demantovao.

– Moj brat Taribo je živ, zbog čega ga sahranjujete? – zapitao se Ikpeba.

Bila je neslana šala, koja je kružila internetom.

Na sreću, Taribo je živ i sada nastavlja misiju u rodnoj Nigeriji. Od fudbala do propevedanja religije… Čudan put, zar ne? Jedinstvena pojava u svetu fudbala – Taribo Vest.

Tekst preuzet sa portala Maxbet sport