Prošle su dve i po sezone od poslednje šampionske radosti u Humskoj. Teško da je iko očekivao takav pad Partizana nakon titule koju je osvojio u maju 2017. godine, kada je slavio u dramatičnom foto-finišu Superlige ispred Crvene zvezde.
U naredne dve sezone, kao i ovu koja još nije dobacila do polovine, Partizan se potpuno prosuo na domaćoj sceni. Ispada da je bolje prolazio na evropskoj, gde je uspeo u istom periodu da stigne do evropskog proleća, kao i da vodi veliku bitku, sa postojećim šansama, da ponovi ove jeseni isti uspeh. Jedino do grupa nije stigao prethodne takmičarske godine, kada mu se na poslednjoj stepenici isprečio Bešikštaš. Ostaje nekako neobjašnjivo kako to da Partizan bolje leže Jang Bojs, Astana, Malatija, Molde nego Vojvodina, Čukarički, Napredak, Radnički…
Kada se sve sabere za prethodne dve i po sezone, pokazuje se da je Partizan prokockao ukupno 89 bodova! Sa takvim učinkom, zaista, ne može se do titule. Barem ne na srpskoj elitnoj sceni gde i jedan kiks izaziva zabrinutost, a posle drugog se pali alarm. Posle trećeg se već razmišlja ili šuška o smeni trenera. Posle četvrtog je šampionska trka gotova.
U prvoj sezoni nakon osvojene poslednje titule Partizan je uzeo 77 od mogućih 111 bodova (37 kola sa plej-ofom). Upisali su crno-beli 23 pobede, osam mečeva su završili nerešeno, a šest su izgubili. Tim iz Humske 1 je imao 12 bodova zaostatka za Zvezdom posle regularnog dela prvenstva, a nakon polovljena bodova i dodatnih sedam kola, bilo je minus 17 na kraju.
Naredna godina je bila još gora. Jedna od najtežih u poslednjih 30 godina na crno-beloj strani Topčiderskog brda, čak je Partizan na kraju završio kao treći na tabeli. Od 111 mogućih bodova, tim koji su trenirali u sezoni Miroslav Đukić, Zoran Mirković i Savo Milošević, uzeo je 69 bodova. Dobio je 20 utakmica, devet je remizirao, a osam puta je izgubio. Imao je Partizan čak 30 bodova manje od Zvezde posle 30 kola, a na kraju, pošto su se bodovi delili na pola pred plej-of, okončao je sa minus 18.
I tekuća sezona vuče na te dve prethodne. Iako su svi oduševljeni kako Partizan igra na evropskoj sceni, gde je igrao ravnopravno i sa Mančester junajtedom u Humskoj, u „domaćici“ ne može da se sastavi. U četiri poslednja kola, doživeo je tri poraza. I već je prosuo 13 mogućih bodova i ima 10 zaostatka za Crvenom zvezdom.
Domaća liga postala je neobjašnjivo teška po Partizan. Ako za prethodnu sezonu stoji objašnjenje da su crno-beli imali slab tim, da su se promenila tri trenera, koja su imala svoje ideje i sa kojima je ekipa svaki put kretala ispočetka, ove jeseni je teško dokučiti šta to nije po volji igračima Parnog valjka, da mogu da se isprse na evropskom frontu, a da u istom sastavu ne mogu da slome ni Mladost u Lučanima, ni Čukarički na Banovom brdu…
Trener Savo Milošević smatra da nema dovoljno širok igrački kadar za jednake nivoe igre protiv Mančestera i Astane odnosno Lučana i Čukaričkog. Ako je to tačno, onda crno-bele čeka ozbiljan rez u igračkom kadru u zimskom prelaznom roku. Jasno je da u timu postoje nepopunjene rupe na pojedinim pozicijama, da pojedini igrači ne mogu da dobace do nivoa potrebnog za Partizan, za igru koju traži Milošević, ali i pored toga, negde nešto škripi kod Parnog valjka kada mu za gostovanja nije potreban pasoš.
Šta god da je razlog, 89 prosutih bodova za dve i po sezone je rezultat debelo ispod renomea Partizana. Treću sezonu zaredom ispada da crno-beli već na početku novembra mogu da se oproste od borbe za titulu. Drugu godinu zaredom ne drže čak ni drugo mesto na tabeli. Negde nešto baš škripi…
Tekst preuzet sa portala Mozzart sport
