Vest da bi Jovan Kokir, jedan od najsjajnijih izdanaka Partizanove „klase 2000”, uskoro mogao da zaigra za Čukarički, otškrinula je lepezu bogatih relacija crno-belih klubova sa brda, Topčiderskog i Banovog, kreiravši pitanja, šta će da bude sa Veljkom Birmančevićem Miroslavom Bogosavcem i Nemanjom Stevanovićem „zajedničkim” fudbalerima ovogodišnjih srpskih predstavnika na međunarodnoj sceni?
Najpre, najavu da će Kokir dobar glas iz omladinskog i prvoligaškog fudbala konačno da pretoči i u debi u Super ligi – „samo” u dresu Brđana, još nije krunisao konačni dogovor trećeplasiranog i četvrtoplasiranog tima elite.
Za kreativnog vezistu, bez sumnje, kontraproduktivno bi bilo da nastavi da igra za Teleoptik i po ispadanju u Srpsku ligu, otud, odlazak u Čukarički, najverovatnije na pozajmicu, izgledao bi kao „bingo”.
E, sad, za to su potrebna i dva „da”, prvo od Sava Miloševića, potpisnika na nedavno osvojen Kup Srbije, drugo od Aleksandra Veselinovića, novog šefa struke kluba sa Čukarice.
Čini se da je Kokirova sudbina usko povezana i sa raspletom zagonetki vezanih za Veljka Birmančevića i Miroslava Bogosavca, veziste i levog beka u procentualnom vlasništvu Partizana i Čukaričkog.
Tekst Sportski žurnal
