Frenks odigrao najbolju utakmicu u dresu Partizana i poslao jasnu poruku iz Hale Sportova

Robert Frenks je protiv SC Derbija odigrao svoju najbolju utakmicu otkad nosi dres Partizan Mozzart Beta. Šesnaest poena, uloga koja se više ni ne zove „streč četvorka“ nego neplanirani centar, i pobeda 92:80 u večeri kada je crno-belima nedostajalo i previše ljudi u reketu. Zanimljivije od samog učinka je to što je Amerikanac posle meča izbegao dve zamke u koje strani igrači obično upadnu na startu — nije se ni hvalio, ni pravdao povredama koje su mu otvorile prostor.

Peta pozicija kao rešenje iz nužde

Bez Kevarijusa Hejsa i Tonjea Džekirija, Partizanu nije ostalo mnogo izbora. Frenks je završio na petici i to mu je, paradoksalno, prijalo. Bio je brži od klasičnih centara SC Derbija, povukao ih je od koša i iskoristio prednost koju tipična „četvorka na petici“ nosi kada tim na drugoj strani nije spreman za takav mečap.

To je, naravno, rešenje za jednu utakmicu, ne za sezonu. Partizan ne može da planira dugoročno sa Frenksom kao centrom protiv ozbiljnijih reketa u Evroligi. Ali za kontekst u kom je ekipa, njegova spremnost da odigra ulogu koja mu nije prirodna vredi više od brojki u statistici.

Profesionalizam umesto izgovora

Pitan o startu meča u kom su gosti uhvatili ritam pre Partizana, Frenks nije posegnuo za lakim opravdanjem.

„Znate kako, mi smo profesionalci i moramo uvek doći spremni za igru. Međutim, trenutno smo prilično roviti i izubijani od povreda. Oni su izašli na teren i odmah uhvatili jak ritam, tako da nema opravdanja. Profesionalci smo, moramo izaći na teren i pokazati se.“

Ovo je retka vrsta izjave u sezoni koja je od starta obeležena rotacijom na štakama. Nema prebacivanja na medicinski štab, nema aluzija na raspored, nema „nismo imali vremena da treniramo“. Samo priznanje da je prvi period bio ispod nivoa i da je to problem koji pada na igrače.

ABA liga kao svakodnevna meta

Frenks je dobro pročitao i prirodu regiona.

„Jasno je da u ABA ligi svi izlaze na teren protiv nas sa željom da nam zadaju najjači udarac i daju svoj maksimum. Obe ekipe su izuzetno takmičarski nastrojene, tako da moraš izaći na parket, boriti se i, što je najvažnije, igrati dobru odbranu.“

Ništa novo za one koji prate region decenijama, ali je važno što je to shvatio posle svega dve nedelje. Partizan u ABA ligi retko dobija lake utakmice, a ekipe koje ovu dimenziju potcene obično plate ceh negde između Podgorice, Zadra i Čačka.

Arena kao argument

Jedan deo izjave je ipak zavredeo da bude izdvojen, jer ga navijači traže iz svakog pridošlice, a retko zvuči iskreno.

„Atmosfera je ludačka. Mislim da imamo najbolje navijače u Evroligi, tako da ovo nije bilo ništa manje od onoga što sam očekivao. Sve je prepuno strasti — navijači, čitava zajednica, igrači, treneri… Sve je nekako stvarno i iskreno.“

Reč „autentično“, koju je upotrebio, nije floskula u kontekstu kluba koji od atmosfere u Areni pravi jedan od svojih najjačih sportskih argumenata. Frenks je, deluje, brzo shvatio da je to gorivo koje mora da vraća na terenu.

Dometi bez gornje granice — uz jednu rezervu

Na pitanje dokle crno-beli mogu, odgovor je bio ambiciozan, ali uslovljen.

„Smatram da nemamo gornju granicu i da nam su dometi neograničeni. Kada se svi zdravstveno oporavimo i počnemo da igramo našu prepoznatljivu košarku, samo nam je nebo granica.“

Ključna reč u celoj rečenici je „kada“. Partizan u ovom trenutku nema zdrav roster, pa je svaki sud o dometima u fazi odlaganja. Ono što Frenks može da ponudi do tada je ono što je pokazao protiv SC Derbija: spremnost da odigra poziciju koja nije njegova, bez pogovora i bez pravdanja.

Ako je ovo početak uloge koju će nositi dok se Hejs i Džekiri ne vrate, Partizan je dobio nešto što se u startu sezone retko dobija — igrača koji ne čeka da se uslovi poklope da bi pomogao.