Partizan je ušao u sedmicu bez jasnog odgovora na najjednostavnije pitanje: ko će u sredu uveče u Nišu sedeti na klupi protiv Radničkog. Saša Ilić je, prema dostavljenim informacijama, usmeno podneo ostavku u subotu uveče, posle poraza od Čukaričkog, i do nedelje je nije povukao. Nije bio dostupan medijima, treninga u „Zemunelu“ nije bilo, a u Humskoj se već pominju dva imena za klupu — Žarko Lazetić i Aleksandar Vuković. Oba poznata, oba bez angažmana, nijedno sigurno.
Rastanak koji je dugo visio u vazduhu
Najpoštenije je reći kako jeste: Partizan nije bio spreman za Sašu Ilića, a ni Ilić nije pokazao da je spreman za Partizan. Uslovi u Humskoj nisu normalni, a legendarni kapiten nije uspeo da nametne autoritet kojim bi, pre svega, kontrolisao svlačionicu. Pojedinci su kreirali ambijent, odnosi su se kvarili, a rezultat je bio ono što se videlo na terenu — skromne igre i poraz od Čukaričkog kao kap koja je prelila čašu.
Ilićev angažman je, gledano iz ove perspektive, više ličio na populistički potez nego na ozbiljan zaokret. Aktuelna uprava je, kada je nasledila prethodnu, obećavala uslove za ljude poput Marka Nikolića, Vladimira Ivića, Slaviše Jokanovića i samog Ilića. Ti uslovi nisu obezbeđeni. A kada ekipa prestane da reaguje na trenerove ideje, povlačenje je najlogičniji ishod — i Ilić ga je, čini se, izabrao sam. Teško je poverovati u obrt, ne zato što nije moguć, nego zato što se čovek koji se već dvaput povlačio ne vraća lako po treći put.
Zašto se spasilac traži u poslednjem trenutku
Deo odgovora na pitanje „kako nema rezervnog plana“ leži u samoj upravi. Neki su bili zaokupljeni drugim pitanjima, neki nisu računali na scenario borbe za opstanak, a neki su, navodno, čekali da Ilić sam ode kako ne bi ostali upamćeni kao ljudi koji su smenili najboljeg igrača kluba u 21. veku. Rezultat te kombinacije je tipično partizanski: panika u ponedeljak, utakmica u sredu, a ime trenera još uvek nepoznato.
Zato se za Niš očekuje prelazno rešenje, dok se traga za trajnim. I upravo tu dolazi ono što najviše boli: ako nisu obezbedili uslove Iliću, legitimno je zapitati se šta mogu da ponude sledećem. Nije reč o platama — iako ograničenje od 20.000 evra po ugovoru verovatno jeste problem — nego o kadru, strukturi i jasnim ulogama.
Lazetić i Vuković: stare adrese, nova okolnost
Prema informacijama Mozzart Sporta, u Humskoj veruju da bi se mogli dogovoriti sa Žarkom Lazetićem ili Aleksandrom Vukovićem. Obojica su bez kluba — Lazetić se pre mesec i po dana rastao sa saudijskim Al Tavunom, Vuković je u istom periodu okončao misiju u poljskom Viđevu iz Lođa. Obojica su već bila kontaktirana pre Ilićevog dolaska. Nijedan posao nije realizovan.
Vuković je čak bio na korak od potpisa posle rastanka sa Nenadom Stojakovićem, ali je odugovlačenje po principu „da sačekamo još malo“ pokazalo da u klubu tada nisu bili do kraja ozbiljni. Lazetić je ranije bio želja Predraga Mijatovića, pa je i njegov slučaj pao kroz sita unutrašnjih sukoba u upravi — ostatak rukovodstva je, navodno, više gledao kako da oponira bivšem potpredsedniku nego šta je dobro za klub.
Teško je ne primetiti obrazac. Partizan dva puta ne uspe da završi posao sa trenerima koje smatra idealnim rešenjima, zatim odabere emotivnu opciju bez pokrića, pa se posle četiri i po meseca vraća istim imenima — ovog puta ne iz plana, nego iz nužde. Emocija prema klubu kod obojice postoji, kao i verovanje da ekipa, posebno u ofanzivnom delu, nije loša kako rezultati sugerišu. Ali emocija i vera nisu dovoljni kada je infrastruktura odluka ovakva kakva jeste.
Stanojević kao fantomska opcija
U virtuelnom svetu se već pominje i povratak Aleksandra Stanojevića, i to od dela navijača koji su ga pre dve godine praktično oterali. Stanojević ima druge planove, pa je ovo više pražnjenje frustracije na mrežama nego realna opcija. Suštinsko pitanje je i dalje isto, bez obzira na ime: da li je Partizan spreman za bilo kog ozbiljnog trenera, ili ozbiljni treneri treba da budu spremni za Partizan kakav jeste.
Ovo nije situacija u kojoj se bira najbolji kandidat. Ovo je situacija u kojoj se bira onaj koji je spreman da uđe u požar sa kofom vode i verom da neće sve izgoreti pre nego što stigne pojačanje. Lazetić i Vuković jesu razumna imena. Ali razumno ime u nerazumnom ambijentu i dalje ostaje — rizik.
