Pobede nad prošlosezonskim finalistom ne dolaze često u prvom kolu, pogotovo ne kada se pre meča uglavnom govori o tome kako Partizan nije favorit. Crno-beli su u subotu dobili Vojvodinu 3:1 (25:20, 25:21, 19:25, 25:23) i napravili rezultat koji vredi više od tri boda, ali ne toliko da bi mu se verovalo bez rezerve. Kopitić je nosio napad, Janić je posle meča pokazao i zadovoljstvo i strpljenje, a Humska je dobila početak sezone koji daje osnovu, ne garanciju.
Kopitić kao glavni argument u napadu
Trideset jedan poen Branka Kopitića nije samo brojka za statistiku, to je centralna linija kroz koju se čita cela utakmica. Kada je Partizan rešavao prva dva seta, njegov napad je bio najjasnije rešenje, a kada se u četvrtom moralo iz minusa, opet se tražila ista adresa. Ignjat Dopuđ je sa 14 poena bio najkonkretnija dopuna, Stefan Janković je sa 10 doneo stabilnost u drugoj liniji napada.
Na drugoj strani mreže, David Mehić je sa 21 poenom pokazao da Vojvodina ima na koga da računa, a Luka Maćešić je sa 14 držao Novosađane u igri. Zato razlika na kraju nije bila proizvod pada protivnika, nego činjenice da je Partizan u ključnim trenucima imao jednog igrača više od njih.
Treći set kao opomena, četvrti kao test
Deo meča koji trener Bojan Janić sigurno neće zaobići na analizi je prelaz između trećeg i četvrtog seta. Treći set Vojvodina je dobila 25:19, što nije samo pad koncentracije nego i znak da je ekipa izgubila kontrolu nad situacijama koje su, kako je sam Janić rekao, trebale da budu lake.
- Bilo je neizvesno, naravno. Vratili smo se iz mrtvih u četvrtom setu. Pokazali smo neke mane iz pripremnog perioda. Nismo mogli da iskontrolišemo u glavi neke situacije koje bi trebalo da budu lake za nas. Ali, u odbranu mojih momaka, ovo je prvo kolo. Mi nismo favoriti protiv Vojvodine, a prvo kolo je uvek vrlo nezgodno za svaku ekipu – rekao je Janić.
Priznavanje da nisu favoriti nije ni skromnost ni poza, već realan okvir. Ono što jeste zanimljivo je kako se takva realnost spaja sa pobedom. Partizan je dobio meč u kome je bio drugi po papiru i to govori nešto o tome kako je ekipa reagovala na pritisak u četvrtom setu, kada se dobar deo ovakvih situacija obično otkotrlja u taj-brejk.
Dva trofeja kao mera sezone
Janić nije posle meča glumio opuštenost. Ciljeve je postavio direktno i bez prostora za nedoumicu.
- Nažalost, ne igramo Superkup, koji je već odigran, ali imamo još dva trofeja. Bio bih zadovoljan sa dva trofeja, a nezadovoljan ako ih ne osvojimo. Kao i uvek, vrlo jednostavno. Tako je bilo i prošli put. Ne možeš da treniraš kao konj pet-šest dana, da dođeš na utakmicu i da šta? Izgubiš? Nema predaje ni protiv jednog tima. Ove godine imamo stvarno veoma dobre ekipe – Radnički, Zvezdu, Suboticu, Vojvodinu, Požarevac… Biće vrlo zanimljivo – izjavio je trener crno-belih.
Pet imena koje je Janić izbrojao nije slučajno. To je mapa sezone u kojoj Partizan neće imati meč na kome može da se opusti. Kada trener na startu kaže da bi bio nezadovoljan ako ne osvoji oba trofeja, to je i javni ulog i interni standard. Teško je ne primetiti da je takav ton najbolji način da se jedna dobra subota ne pretvori u razlog za uspavljivanje.
Šta prva pobeda zaista znači
Pobede u prvom kolu obično daju mir, ali ne i odgovore. Partizan je pokazao da ima igrača koji može sam da reši set, da ima karakter za obrt kada stvari krenu naopako i da trenerski ton ne ostavlja prostora za alibi. Istovremeno, treći set, mane iz pripremnog perioda koje je sam trener naveo i činjenica da neki igrači nisu bili na nivou sa priprema govore da je gradnja ekipe tek u ranoj fazi.
Zato ovaj rezultat vredi upravo onoliko koliko treba: dovoljno da se krene sigurnije, nedovoljno da se bilo šta proglasi rešenim. Ako je ovo početak ozbiljnijeg plana, prve ocene će stići tek kada Partizan ponovi ovakvu partiju protiv ekipe za koju bude favorit, jer su takvi mečevi po pravilu neugodniji od onih u kojima niko ništa ne očekuje.
