Foto: Mozzart sport.rs
Rezultat 36:32 u sedmom kolu Arkus lige kaže da je RK Partizan odradio posao protiv ekipe koja i dalje čeka prvi trijumf u sezoni. Način na koji je taj posao odrađen govori nešto drugo. Crno-beli su u Nišu ponovo primili više od trideset golova, golmani su bili bledi, a Železničar je uspeo da im se namuči iako po papiru nije imao argumente za to. Pobednik se nije dovodio u pitanje, ali tim koji sanja ozbiljnije domete ne može da se pravi da ne vidi obrazac koji se vuče iz utakmice u utakmicu.
Rotacija je prošla, ali bez prave kontrole
Raul Gonzales je ovu utakmicu iskoristio onako kako se logično koristi gost protiv poslednjeplasiranog: ravnopravno je rasporedio minute i dao priliku svima. Odmorio je Luku Krivokapića, Iliju Abutovića i Sergeja Ivanova, dok Simo Šijan još nije prebrodio bolest. U takvom scenariju nije ni čudo što nije bilo izrazitog strelca.
Po četiri gola dali su Tobijas Vagner, Joav Lumbroso i Lazar Anđelković, a po tri Miloš Kos, Ivan Mićić, Vladislav Kuleš, Nikola Crnoglavac i Migel Sančez Migaljon. Osam strelaca u istom opsegu je, u ovom kontekstu, pre znak da je trener odigrao kolektivno nego dokaz da se napad vrteo besprekorno. Protiv jačih ekipa biće potrebno da neko od te osmorke podigne ruku i preuzme pola odgovornosti, jer ravnomerna minutaža na papiru u Nišu i ravnomerna uloga u Evropi protiv ozbiljnijeg rivala nisu ista stvar.
Golmani i odbrana — tema koja se ponavlja
Najneprijatniji podatak iz Niša nije broj primljenih golova sam po sebi, nego to što je 32 primljena od ekipe bez pobede u ligi. Bekir Čordalija i Andrej Trnavac završili su utakmicu sa po tri odbrane, što je za nivo takmičenja i jačinu protivnika premalo da bi se o golmanskom učinku govorilo kao o osloncu.
Uroš Mišić je kod Nišlija dao osam golova, Đorđe Pisarić i Danilo Živković po sedam, Sava Radovanović pet. To znači da je Železničar imao više raspoređenih strelaca nego što bi se očekivalo i da je crno-bela odbrana puštala i spoljne šutere i krila i pivotmenske akcije. Zanimljivo je da su golmani domaćina Miroslav Kocić i Darko Stošić skupili po četiri odbrane, dakle nešto bolje nego gostujući par, iako je Partizan dao 36 golova. To više govori o kvalitetu šuta nego o kvalitetu intervencija.
Teško je ne primetiti činjenicu. Partizan već nedeljama primi preko trideset komada, bez obzira na jačinu rivala, a to je broj koji u Evropi uvek znači problem, u ligi povremeno znači kiks, a u play-offu redovno znači ispadanje.
Niš dao više nego što tabela sugeriše
Treba odati i jednostavno priznanje domaćinima. Železničar je i dalje bez pobede, ali protiv Partizana nije delovao kao tim koji se predao posle prvog loma. Ekipa koja dâ 32 gola gostu iz Beograda i drži meč u tonu borbe skoro ceo susret pokazuje da problem u Nišu nije u glavi, nego u detaljima koji odvajaju trud od bodova. To je, uzgred, i upozorenje za Partizan: kada protivnik bez samopouzdanja uspe da ti nabije 32, znači da si mu dao previše otvorenog prostora.
Pobeda od četiri gola razlike u Nišu je dovoljna da se u tabeli upiše ono što se mora upisati, ali nije dovoljna da trener prelista utakmicu i okrene se sledećoj temi. Crno-beli su opet dali više nego protivnik — i opet pokazali da u odbrani i na golu rade na kredit. Kad protivnik bude ozbiljniji, taj kredit više neće moći da se vraća golovima iz kontre
