🖤🤍 Grobarske priče uz jutarnju kaficu - Ljubav od 612km, jer je

Kad Grobari pišu – emocija ne traži lektora

Autor: Hristina Poposka

Ljubav od 612 km

Ljubav je večna inspiracija za sve kompozitore, slikare, pisce, umetnike… Životna snaga koja može preći sve granice nemogućeg. Svaka osoba na ovoj planeti osetila je ljubav bar jednom u životu, svaka je pokušala da je objasni sopstvenim rečima, da predstavi njeno najtačnije značenje. Ali bez obzira koliko su bili u pravu u vezi s tim – kako su je sami doživeli – nisu bili u pravu kako je doživljavaju svi drugi. Svi smo različiti, i zato imamo različita razmišljanja.

Moja ljubav nije poput bilo koje druge. Moja ljubav se ne sastoji od obične supstance ili emocije. Ljubav o kojoj govorim sastoji se od tima, od jednog posebnog društva, pojedinaca… Sastoji se od sekunde, nervoze, bezbrojnih suza, dana neizmerne sreće i svega onoga što je spakovano u jedno.

Ljubav koju osećam i razumem je ljubav prema timu, ljubav prema mom Partizanu. Ljubav koju osećam čak i na udaljenosti od 612 kilometara. Ljubav kojom prekrivam te kilometre samo da bih mogla da uhvatim onaj trenutak neizmerne sreće – trenutak kada su sve ćelije u mom telu kao da dobile novu supstancu. Trenutke pristupa JNA, trenutke u Pioniru ili gde god da ta ekipa igra.

U tim trenucima doživljavate stvari koje su opisivali najveći pesnici. Doživljavate sreću zbog datog gola, koša… Sreću koju ne možete da opišete. Ali sa tim timom doživljavate i tugu, suze koje su deo svakog poraza. U jednom trenutku samo odrasteš na drugačiji način. Počneš da razmišljaš da si ljudsko biće, a ne broj iz niza. Razlikuješ se od svih ostalih, ali zato si poseban. Budući da si deo te odabrane navijačke grupe, učiš da jedinstvenost i raznolikost nisu stvari zbog kojih bi trebalo da žališ, već razlozi zbog kojih bi morao da se ponosiš.

Jer Partizan je nešto posebno. Nešto čarobno.

Partizan je magija. Partizan je umetnost.