Stanojević se vraća u Partizan po četvrti put: „Svi mi govore da sam lud“

Aleksandar Stanojević i Partizan — poglavlje četiri. Ne u trenutku u kojem bi bilo kome bilo lako da uđe u Humsku, nego baš onda kada je ekipa u domaćem šampionatu daleko od evropskih pozicija, a svlačionica podeljena na tabore. Čovek koji je crno-belima doneo poslednji plasman u Ligu šampiona sada preuzima ekipu koja dobija šamar za šamarom, i to pred utakmicu sa Radničkim iz Niša za svega dva dana. Teško je ne primetiti da je ovaj povratak drugačiji od svih dosadašnjih — jer sada nema vremena ni za ulaženje u materiju.

Poziv koji je promenio planove

Stanojević nije krio da je i sam iznenađen razvojem događaja. U nedelju uveče stigao je poziv iz kluba, razgovor koji je trebalo da bude samo informativan pretvorio se u dogovor.

„Pre dva dana me je neko pitao kakva je situacija sa mnom, stvarno nisam ni razmišljao da može da dođe do toga, nerealno je da opet bude ovde. Imao sam druge planove, ali kad je stigao telefonski poziv odavde, zamolio me je direktor samo da popričamo. Rekao sam da ne pričamo, ali jesmo. Pokrene vas nešto i kad Partizan zove menjaju se planovi“, kazao je Stanojević.

Nije ovo prvi put da se iz Humske vuče na emociju. Ali ima nečeg u tome kako je dodao da će „spavati u Zemunelu“ što govori da ovaj mandat ne shvata kao administrativnu obavezu. Pitanje je koliko će ta energija izdržati prve bodovne gubitke, jer u Partizanu je raspon između „jedva čekam“ i „ne ide“ obično jedna loša serija.

Prethodni mandat je sablast koja se nije raščistila

Stanojević je bio pošten na pitanje o prošlom boravku, onom koji je završen debaklom u derbiju (0:4) i ispadanjem iz Evrope.

„Prethodni mandat nije bio slavan, zato sam i otišao. Mogu da ponudim sebe, svake godine sam bolji trener. Sigurno ću ponuditi disciplinu u igri, a svaki igrač će biti 20 posto bolji. Nadam se da ćete mi suditi po rezultatima. Voleo bih da imam podršku, ne moram kao Sale. Barem na početku, ako zaslužim. Ako ne — zna se.“

Rečenica o „20 posto boljim igračima“ zvuči kao marketinški obećaj, ali u sadašnjem kontekstu zapravo nije — kada je ekipa u ovakvoj formi, i deset posto više energije i reda bilo bi vidljivo odmah. Pravo pitanje je drugo: da li će Stanojević dobiti vreme koje je sâm tražio, s obzirom na to kako se u Humskoj troše treneri u poslednjih nekoliko sezona.

Disciplina kao prva reč, odbrana kao prvi posao

Na pitanje o klanovima u svlačionici i o tome što se Ilić trudio drugarskim pristupom, Stanojević nije hteo da ulazi u detalje, ali je jasno postavio prioritet.

„Imamo potencijal sa brzinom igrača. Svakom treneru nešto fali, i kad je prvi. Radiću na samopouzdanju na početku, a pokušaću da rešim problem discipline. Kad kola krenu nizbrdo onda je teško vratiti ih na kolosek. Probaćemo da stvorimo nova pravila u ekipi. Probaćemo da definišemo neke stvari u visokom presingu, to je do samopouzdanja. Najpre krećemo od odbrane.“

Odbrana prvo — klasičan Stanojevićev refleks i verovatno jedino što se u dva dana može donekle uštimati. Visoki presing na papiru zvuči ambiciozno za ekipu bez samopouzdanja, ali ako je cilj da se igrači „probude“, kraći blok sa jasnim obavezama ima više smisla nego pokušaj kozmetike u napadu.

Petrović: „On je pravi čovek“

Novi sportski direktor Radosav Petrović bio je kratak i uredan.

„Saša Ilić više nije trener, hvala mu za sve što je uradio za klub kao igrač i kao trener. Došao je u specifičnom trenutku, nije postavljao pitanja. On je jedan od razloga zašto sam ja tu. Srećno u daljoj karijeri, uz nadu da će se jednog dana vratiti, ovo je njegova kuća više nego bilo čija. Moram da izrazim zahvalnost Stanojeviću što je prepoznao trenutak da nam pomogne da se rezultatski stabilizujemo. Sigurni smo da je on pravi čovek.“

Fraza „rezultatski se stabilizovati“ otkriva ambiciju trenutka — ovo nije projekat, ovo je gašenje požara. Što je zapravo i Stanojević potvrdio kada je rekao da ne bi bio ovde da je bilo dobro.

Prvi ispit odmah, bez vremena za priču

Radnički iz Niša je nezgodan rival i u mnogo mirnijim okolnostima, a sada dolazi pred ekipu koja se treba da nauči da sluša trenera za dva treninga. Stanojević je rekao da dva dana jesu dovoljna za „prvi impuls“, i tu nema puno izbora — ili će taj impuls biti vidljiv, ili već prve utakmice ulaze u novi talas pritiska.

Ovaj povratak nije romantika. Ovo je posao koji je svima oko njega izgledao kao ludost, i on to otvoreno kaže. Ako Partizan iz ovoga izvuče ekipu koja barem liči na organizovan tim, biće to već solidan učinak. Ako ne — scenario je svima poznat, i to je deo priče koji Stanojević verovatno pamti bolje od bilo koga