Partizanov biser polako izrasta u ozbiljnog igrača.
KK Partizan; Foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORT
Broje se dani do početka nove klupske košarkaške sezone. Posle fijaska reprezentacije na Evrobasketu, košarka u Srbiji je postala bolna tema, ali će se verovatno sve zaboraviti kada Partizan i Crvena zvezda budu krenuli sa zvaničnim mečevima.
Velika borba u ABA ligi, konačno dva najveća kluba u Evroligi i atraktivna pojačanja koja su stigla u beogradsku prestonicu garantuju mnogo uzbuđenja u sezoni pred nama.
Naročito je vrelo u Humskoj pošto se Partizan vratio u Evroligu posle osam godina. Dolazak Željka Obradovića pre godinu dana, uzburkao je strasti i probudio najluđe snove „grobara“ o povratku na krov Evrope.
„Čekam tebe da ostvarim jedan davni san“, stihovi su čuvenog kafanskog hita koji je Željko Obradović često naručivao u i koji su navijači pevušili misleći na njegov povratak i sanajajući neki novi Istanbul.
Posle godinu dana na klupi, uprkos rezultatski slaboj sezoni bez trofeja i ozbiljnog rezultata, ponovo se sanja o najvećoj tituli.
Partizan je za svoj povratak u Evroligu prilično pojačao sastav ovog leta i doveo zvučna imena poput Dantea Egzuma, Janisa Papaterua, Džejsma Nanelija i vratio nazad Danila Anđušića pa su ambicije značajno porasle.
Prodat je rekordan broj sezonskih karata, a svi sa nestrpljenjem čekaju da sezona počne.
U međuvremenu, Partizan igra prijateljske utakmice po sistmu toplo-hladno a čini se da je više razloga za brigu nego za zadovoljstvo.
Činjenica je i da ekipa zbog povreda nije kompletna i da su se neki igrači kasnije priključili, ali za sada to ne deluje bajno. Ipak, o nekom konačnom sudu se može govoriti tek kad krene sezona i zvanični mečevi, ali ono što je već sada izvesno jeste da bi Partizan veliko pojačanje mogao da dobije iz sopstvenih redova.
Tristan Vukčević je u ekipu Željka Obradovića stigao sredinom prošle sezone i nije bilo mnogo prostora za njega, ali je ove pripreme iskoristio da pokaže o kakvom se talentu radi.
Obradović ga koristi kao krilnog centra, a Vukčevć pokazuje kvalitet na oba kraja terena i pre svega spremnost da se bori za svaku loptu i da zasluži svaki šut.
Sjajno je krenuo već u meču protiv Sloge i postigao 21 poen bez preteranog forsiranja, da bi odigrao dobro i protiv Huventuda kada je ubacio osam poena i bio jedan od boljih u porazu. Nakon pet poena u pobedi nad Barselonom, rešio je meč protiv Manrese.
Crno-beli su odigrali neizvesnu utakmicu, a lopta je u odlučujućem napadu otišla u ruke Vukčeviću koji je pokazao hladnokrvnost i rešio pitanje pobednika. Tu se video i njegov pobednički mentalitet.
Najbolji meč je odigrao samo nekoliko dana kasnije kada je Lokomotivi iz Kubanja ubacio 17 poena uz neke od sjsjnih poteza i u odbrani i u napadu.
Da je još daleko od gotovog igrača se videlo u poslednja dva pripremna meča, ali razloga za zadovoljstvo ima na pretek.
Vukčević je maksimalno koristio priliku, nije forsirao u napadu čak ni kada je bio u seriji, a pokazao je zavidnu energiju u odbrani gde je imao neke sjajne role.
Vrlo je aktivan i kada je skok u pitanju i ako je sudeći prema pripremnim utakmicama, Partizan je u njemu dobio legitimnu opciju sa klupe na poziciji krilnog centra gde je prvo ime Zek Ledej.
To će biti od velikog značaja nakon povrde Alena Smajilagića koji je i sam trebalo da se izbori za ozbiljniju ulogu i napravi iskorak, ali je svakako imao više iskustva i značio bi Partizanu.
Dobra stvar kod Vukčeviča je što deluje da mu se ne žuri i da ima strpljenja i što je njegov plafon izuzetno visok.
Rano je za velike prognoze, ali deluje da pred očima navijača Partizana stasava veliki biser koji bi mogao da bude značajan faktor u povratku u evropski vrh.
Originalni članak: Nova S
