Karlik Džons je u podkastu Euroinsiders rekao više nego što se obično čuje od igrača koji je usred sezone. Pričao je o dolasku u Beograd, o tome kako je doživeo odlazak Željka Obradovića, o tegovima iz teretane i o upaljaču koji mu je proleteo ispred lica. Kada tako govori igrač od koga u Partizanu sve polazi, to nije samo zanimljiva priča iz podkasta. Tako izgleda pogled iz svlačionice na period koji je klub iz Humske najviše uzdrmao poslednjih godina.
Džons je započeo treću sezonu u crno-belom dresu i igra kao jedan od najboljih igrača Evrolige. Proglašen je za MVP-ja prvog kola, a ugovor mu traje do 2027/28. Zato njegove reči imaju težinu koju ne bi imala izjava igrača sa kraja klupe.
Igrač koji nije znao ko je Željko
Put do Partizana bio mu je sve samo ne pravolinijski. Nije bio izabran na draftu. Preko Letnje lige stigao je do Dalasa, ali je najviše igrao za razvojni tim. Posle kratkih epizoda u Denveru i Čikagu postao je MVP Dži lige. Onda je odustao od jurnjave za NBA ugovorom i otišao u Kinu. Partizan ga je doveo posle Olimpijskih igara u Parizu, gde je igrao za Južni Sudan.
Najviše pažnje privlači iskreno priznanje sa početka:
„Agent mi je rekao da Željko hoće da igra sa mnom, ja sam samo rekao: ‘Ko’? Nisam znao tada ko je Željko.“
Ovo zvuči kao anegdota, ali iz nje se vidi i nešto važnije. Džons je od početka jasno rekao da i dalje želi u NBA, a ipak je obećao: „ako dođem, došao sam i igraću za njega“. To obećanje je održao. Danas je on centar oko kog se pravi ceo tim.
Priča o motoristi koji ga je na semaforu prepoznao pre njegove prve utakmice deluje simpatično. U isto vreme objašnjava i kakva ga očekivanja čekaju u Beogradu: ovde te ljudi znaju pre nego što ih ičim zaslužiš.
Odlazak Obradovića iz perspektive igrača na štakama
Najosetljiviji deo razgovora odnosi se na Obradovićev odlazak i priče da su se igrači okrenuli protiv njega. Džons se ograđuje. Bio je povređen i nije bio stalno uz ekipu. Ipak, tvrdi da je atmosfera bila „okej“, da je tim bio frustriran porazima i da se ni Željko nije ponašao drugačije nego inače.
Zatim dolazi deo koji navijače ne bi trebalo da ostavi ravnodušnim:
„Posle svega, navijači su se okrenuli protiv nas, došli su na trening i provalili u prostor gde treniramo. Bili smo uplašeni za bezbednost, odlazili smo u teretanu po tegove za slučaj da nam zatrebaju.“
Ovo je njegova verzija događaja i tako je treba čitati. Svejedno, rečenica o tegovima je ozbiljna. Ljubav prema Obradoviću razumljiva je i zaslužena. Ali kada se igrači sopstvenog kluba pripremaju da se brane, nešto je otišlo predaleko. Zvižduci timu protiv Bajerna, dok se pogocima gostiju aplaudira, pripadaju istoj priči.
Najvažnija rečenica u celom razgovoru verovatno je ova: „Razumem navijače i ljubav prema Željku, ali nismo ga mi izbacili. On je otišao.“ Džons dodaje da je bio ljut dok nije razgovarao sa Obradovićem i da mu je posle tog razgovora sve postalo jasnije. Ne otkriva šta su pričali, i to je u redu. Bitno je kako se ponaša: brani saigrače, a ne kreće u obračun sa trenerom koji je otišao.
Upaljač, baklje i upozorenje koje treba čuti
O nedavnom derbiju, kada su sa tribina leteli baklje, Džons govori kao neko koga to više ne iznenađuje. Pominje lasere tokom slobodnih bacanja, flaše i kovanice. Posebno se seća finala Kupa Radivoja Koraća. Imao je dva slobodna bacanja dok je Partizan gubio poen razlike, a tokom prvog upaljač mu je proleteo ispred lica i on je promašio.
Ne optužuje samo jednu stranu. Kaže da to rade navijači oba tima i postavlja jednostavno pitanje: šta ako pogode nekog koga nisu hteli, ili sopstvenog igrača? Nema tu velikih reči, a ipak je to najrazumnije što je o ovoj temi rečeno u poslednje vreme.
Kultura bez crvene boje
Deo o Zvezdi je lakši, ali je jasan. Džons kaže da poštuje navijače rivala i igrače Zvezde, iako mu se „ne sviđaju nešto mnogo“. Pobede u gostima su mu najslađe, zbog tišine u kojoj „1.000 tvojih navijača bukvalno vrišti“. Crvenu boju odbija dosledno, čak i kada su u pitanju salvete u restoranu. To je njegov način da pokaže da je prihvatio kulturu kluba u kom igra.
Možda je to i najbolji opis Karlika Džonsa u Partizanu: igrač koji je došao ne znajući ko je Željko, a postao vođa tima koji je preživeo Željkov odlazak. Problem za Penjaroju nije Džonsov kvalitet. Problem je to što ekipa i dalje previše zavisi od njega. Njegove reči iz podkasta zato ne treba čitati kao zabavan sadržaj za društvene mreže. One pokazuju koliko je ova ekipa morala da izdrži da bi danas uopšte imala lidera.
