Prepucavanja među igračima velikih rivala odavno nisu bila deo javne slike srpskog fudbala, pa odgovor Bibarsa Natha na izjavu Milana Borjana deluje gotovo osvežavajuće. Izraelac nije digao ton, nije ulazio u ličnu dimenziju, nego je uradio ono što od njega svi i očekuju — pustio je da brojevi urade najveći deo posla. A kada u priči o derbiju statistika stane na stranu jednog igrača, teško je ne primetiti da je replika pogodila metu bez pucanja iz svih oružja.
Šta je Borjan rekao, a šta je Natho čuo
U aprilu je nekadašnji kapiten Crvene zvezde, u razgovoru za Sportski žurnal, poručio da Natho nije ostavio dubok trag u Partizanu i da je uglavnom izvodio jedanaesterce, dok je Sašu Ilića izdvojio kao pravu legendu kluba. Takva izjava teško da je mogla da prođe bez odgovora, pogotovo kada dolazi od igrača sa druge strane večitog derbija.
Natho je sačekao svoje mesto i svoj mikrofon. U Mozzartovom podkastu „2×45“ odgovorio je bez uzbuđenja:
„Neću reći previše, jer ga poštujem kao kolegu iz istog sporta. Ali sećam se nekoliko golova koje je primio od mene. Prvi levom nogom sa 20 metara — i dan-danas pokušava da nađe tu loptu. Znate, brojevi i te stvari govore više od onoga što on misli. Opet, kažem, poštujem ga kao kolegu i ne želim ništa više da kažem. Sve najbolje mu želim.“
Replika je školski primer kako se uzvraća bez ulaska u blato. Formalno poštovanje, a između redova rečenica koja ostaje da visi.
Zašto brojevi ovde zaista stoje na Nathovoj strani
Sedam godina u Humskoj nije mali period, pogotovo za stranca koji je u tom vremenu bio jedan od onih na koje se računa i kada ne ide. Protiv Crvene zvezde Natho je u svim takmičenjima nastupio 22 puta, uz tri pobede, osam remija i jedanaest poraza, sa tri postignuta gola i jednom asistencijom. Nije to statistika koja razbija derbi, ali nije ni biografija igrača koji je „samo izvodio penale“.
Borjanova teza da Natho nije ostavio trag teško može da izdrži ovaj profil učinka. Pitanje da li je legenda i gde se tačno rangira u istoriji kluba sasvim je legitimno — ali reći da nije ostavio trag nije isto što i reći da nije bio legenda. Natho upravo na toj razlici i gradi odgovor: ne tvrdi da je neko za koga će se decenijama pamtiti, nego podseća da su golovi, minuti i uloge stvar koju nije lako izbrisati jednom rečenicom.
Kultura prepucavanja koja je nedostajala derbiju
Van terena, derbi je dugo bio tih. Previše tih. Igrači su se krili iza fraza, treneri iza protokola, a navijačima je ostajalo da sami generišu tenziju. Zato ovakva razmena, čak i kada se vodi sa odloženim dejstvom od nekoliko meseci tj godina, oživljava ono što derbi po prirodi jeste — rivalstvo u kojem i reči imaju svoju težinu.
Natho je ovde pokazao i jednu dodatnu stvar: razumeo je da najjača replika u sportu obično nije uvreda, nego podsećanje. Gol sa dvadeset metara za golmana koji „još uvek traži loptu u mreži“ je slika koja ostaje duže od bilo kakve prozivke. I upravo zato će ova izjava verovatno još dugo kružiti.
Ima nečeg prijatnog u tome kada igrač koji je nosio crno-beli dres uzme da brani svoj period u Humskoj — mirno, bez patetike, ali i bez pognute glave. Borjan je dobio odgovor koji nije morao da bude glasan da bi bio jasan.
