VIKTOR TRENEVSKI: Što je za sve nas Bog, za Partizan su Grobari…

Na našu veliku čast i zadovoljstvo, sagovornik sajta Volimpartizan.rs bio je Viktor Trenevski, igrač sa preko 100 odigranih utakmica u dresu Partizana i neko ko oduvek Partizan smatra svojom kućom i porodicom. U veoma zanimljivim i iskrenim odgovorima, Viktor nam je otkrio svoje želje, planove i ciljeve a takođe nam je još jednom dokazao koliko voli svoj Partizan i koliko mu on znači.

Poštovanje, Viktore ! Od kada ste pre 18 godina napustili Partizan, retko Vas možemo “naći” u našim medijima. Gde je sada Viktor, za one koji su Vas “izgubili iz vida”?

–Kada kažete 18 godina, deluje daleko međutim, kako vreme prolazi, meni kao da krv menja boju u crno-belu. Što se medija tiče, odavno su granice izbrisane, tako da ko prati fudbal, definitivno me ima u vidokrugu, čak i previše poslednjih godina.

Posle tri sezone u Partizanu i upisanih 100 utakmica u Vaš crno-beli igrački staž, iz današnje perspektive, kako Vam izgleda naš Partizan u odnosu na tadašnje vreme?

-Partizan je poodavno prevazišao razne periode bilo dobre, bilo slabe. Bez preterivanja je više od fudbalskog kluba. Svi mi smo vezani za naš period, ali ja nisam od onih kako je u naše vreme bilo najbolje, a sada je loše, bez obzira što je to bila izvanredna generacija. Partizan je besmrtan kakav god period bio…

Slovenija,Crna Gora, Makedonija…Nekako Vas “ima svuda” u regionu kao trenera i fudbalskog stručnjaka. Iskreno, ima li želje i nade za klupom Partizana?

-Ma ima me svuda po bivšoj i to je tačno. Ja ne mogu da gajim nadu da ću biti trener Partizana kada sam na usluzi crno-belima u bilo kom pogledu, a kamoli za šefa struke. Želju da se bude trener Partizana nema samo budala, a meni lično je to najviša tačka koju kao trener mogu da dostignem. Nema dalje. Ja kao trener mogu da imam kapacitet da vodim i Real, ali Partizan je vrh, kao i mesto selektora Makedonije. To su dve pozicije koje su moj vrhunac, želja i nada, što naravno ne znači da ću ih i dostići.

Igrali ste u Partizanu sa Batom Mirkovićem, Saletom Ilićem, Ivanom Tomićem i mnogim drugim vedetama. Ima li još druženja sa njima i čujete li se često sa svojim prijateljima iz kluba?

-Naravno da smo u kontaktu kada vreme dozvoli, ali neko aktivno druženje je nemoguće u ovom trenutku. Srećan sam što smo proveli mnogo dana zajedno, i to je to.

Vaše misljenje o “vašem” Veljku Paunoviću, kao treneru i stručnjaku, i mišljenje o tome da Partizan konačno treba da pripadne njegovoj deci?

-On je sada već Veljko svih nas posle tako velikog uspeha. Veljko je za kratko vreme demonstrirao suštinu, esenciju trenerskog posla, koji je na momenat podsetio na zlatno vreme fudbala sa ovih prostora. Kao da Montevideo gledaš uživo – lepo je videti originalnost u moru kopija u trenerskom poslu. Nije samo njegova stvar da ode daleko,treba da je tu. Deca Partizana moraju biti deo kluba, samo da ne postanu razmažena.

U dogovoru za ovaj intervju, rekli smo da nećemo o onima tamo 🙂  Ali ne možemo a da Vas ne pitamo koliko su Vam za samopouzdanje i sreću značili derbiji u kojima ste izlazili uzdignutih ruku na kraju ?

-Derbi je bukvalno ceo život u 90 minuta, i kada su ruke gore onda imaš osećaj kao da si umro srećan!

Pet ćerki i sin Aleksandar. Dokle je on stigao sa fudbalskim razvojem i kada će u Partizan?

-Pet ćerki – pet anđela, a Aleksandar je u drugom sportu, isto tako nama svetom, košarci. Malo deluje smešno u odnosu na moju visinu, ali možda povuče na rodbinu… Ja sam ukapirao da je Partizan najveći a on raste sa tom istinom, tako da ideja da jednom dostigne nivo da je na korist Partizanu je za mene ispunjenje sna.

Jeste li  posle svih igračkih dana i posle svega što ste prošli do sada, srećan čovek sa svojom porodicom i zadovoljni karijerom koju ste imali?

-Sreća je mala reč ako iza sebe imam šestoro dece i preko sto utakmica odigranih za Partizan, odnosno Grobare.

Daleko ste od Hrama fudbala, ali pesma sa njega se svuda čuje. Koju navijačku pesmu Vi smatrate kao Vašu najdražu i zapevate li je ponekad uz navijače na TV-u?

–DA VOLIM CRNO-BELE ZAPEVAM UVEK…Mada ima jedna pesma koju sam pevušio i na samom terenu uz Grobare, ali nije za javnost…

Poruka Grobarima?

-Šalite se. Poruka se Bogu ne šalje,samo molitva. Što je za sve nas Bog, za Partizan su Grobari…

Jednom Grobar, zauvek Grobar! Svaka čast, Viktore! Hvala Vam, kako za sve odigrane utakmice, tako i za sve izrečeno ovde, što naš Partizan i odvaja od drugih.

Zabranjeno preuzimanjei kopiranje bez odobrenja autora ili sajta.