Partizan u Parizu traži potvrdu da nova ideja Penjaroje može i van Beograda(20h45min)

Foto:RTS.rs

Košarkaši Partizana večeras od 20.45 gostuju Parizu u drugom kolu Evrolige, a prvi izlazak van Beograda dolazi u trenutku kada crno-beli još uvek pipaju koliko je čvrsto ono što su pokazali protiv Olimpije. Pobeda u Areni je vratila deo mira posle leta u kojem su i očekivanja i broj prodatih karata bili niži nego u eri Željka Obradovića, ali jedna dobro veče ne prevodi se automatski u siguran gostujući meč, posebno ne protiv rivala koji je već prošle sezone znao da napravi problem Partizanu.

Penjarojin tim posle Olimpije: šta je stvarno viđeno

Rezultat 92:76 protiv Milana lepo stoji na papiru, ali još lepše stoji način na koji je meč zatvoren. Poslednja četvrtina 29:18 pokazala je da nova ekipa ima motor u završnici i da agresija, na kojoj španski trener insistira od prvog dana, nije samo taktička skica nego nešto što igrači razumeju.

Karlik Džons je bio centralna figura te večeri — 20 poena, deset asistencija, četiri skoka, bez ijedne izgubljene lopte, uz šest od jedanaest iz igre i četiri od četiri sa penala. Epitet MVP-ja prvog kola nije reklama, nego posledica konkretnog učinka. Uz njega, Lamar Stivens (11 poena, pet skokova, dve ukradene lopte) i Kevarijus Hejs (10 poena, tri skoka, dve blokade) dali su drugi sloj koji je Partizanu često nedostajao lane.

Ono što posebno ohrabruje pred utakmicu u Francuskoj jeste utisak da Penjaroja ima igrače koji su u stanju da sprovedu njegovu ideju u delo. Brza tranzicija, konstantan pritisak, pikenrol kao osnovni alat i traženje visokih ljudi ispod koša — sve to je protiv Olimpije radilo. Pitanje je da li će raditi i onda kada domaćin bude imao svoju publiku i svoj ritam.

Zašto je baš Pariz neugodan protivnik

Pariz je u Evroligu ušao teškim porazom u Atini, 91:72 od Panatinaikosa, uz loše šutersko veče Nadira Hifija (4/13). Uprkos tome, francuski tim nije protivnik koji se čita samo kroz rezultat prvog kola.

Klub osnovan pre osam godina, sa vizijom da Pariz konačno ima stabilnog evroligaša, prošao je turbulentnu klupu — kratki mandati Tijaga Splitera i Frančeska Tabelinija, pa dolazak mladog Maksa Lefevra. Uprkos tome, letnji prelazni rok je bio ozbiljan: Ti Džej Voren, Frenk Nilikina i Aliz Džonson su imena koja podižu nivo rostera i daju iskustvo.

Ali pravi razlog zašto je ovaj meč specifičan leži u stilu. Pariz gradi napad kroz iznenadne trojke, agresivne prodore i, možda najvažnije, kroz ofanzivni skok u kojem ceo tim trči na lopte posle promašaja. To je taktička filozofija koja tradicionalno pravi probleme evropskim ekipama koje vole da kontrolišu tempo. Partizan je prošle sezone već imao muke sa ovakvim rivalom i nema razloga verovati da će mu ove godine biti automatski lakše.

Sudar dve različite košarke

Ovo je meč u kojem se sretnu dva potpuno drugačija pogleda na igru. Partizan hoće brzinu, agresiju i pikenrol koji otvara poziciju za srednji šut ili igru ispod koša. Pariz se oslanja na naprednu statistiku, šut spolja i drugu šansu iz ofanzivnog skoka.

Ključne tačke večerašnjeg susreta gotovo se same nameću:

• Defanzivni skok Partizana. Ako crno-beli dozvole Parizu drugi i treći napad, meč može otići u smeru koji domaćinu odgovara.
• Šut sa distance. Pariz živi od trojke; ako Hifi i saigrači uhvate ritam koji nisu imali u Atini, priča se komplikuje.
• Minuti Džonsa. Protiv Olimpije je proveo veliki broj minuta. Na gostujućem parketu, protiv brzog rivala, upravljanje njegovim opterećenjem biće važno koliko i njegov učinak.

Šta ovaj meč znači u širem rasporedu

Već u četvrtak Partizan putuje u Nemačku kod Bajerna. To znači da Pariz nije izolovana utakmica, nego prvi deo zahtevnog gostujućeg bloka u kojem se meri koliko je nova ekipa spremna za evroligaški ritam kada nema ni svoju halu, ni svoj odmor između mečeva.

Pobeda u Parizu bila bi potvrda da ono što se videlo protiv Olimpije nije bilo samo dobro veče, nego početak sistema. Poraz sam po sebi ne bi bio katastrofa — Pariz je težak parket i lane su ga svi osećali — ali način na koji bi eventualni poraz došao rekao bi mnogo o tome koliko je Penjarojin projekat već stabilan, a koliko još traži oblik.

Crno-beli u Pariz putuju sa samopouzdanjem koje su sami zaradili. Sada treba videti da li to samopouzdanje putuje sa njima ili ostaje u Areni. Prvo pravo gostujuće veče u Evroligi obično da tačniji odgovor od bilo koje domaće pobede.