Prvi dan priprema retko kada donosi nešto više od fotografija i pristojnih rečenica. Vanja Marinković je na okupljanju crno-belih izgovorio tačno one reči koje Partizanu u ovom trenutku najviše trebaju — disciplina, zalaganje, borba od meča do meča — ali su to i reči koje se u Humskoj čuju svakog avgusta. Ono što ovaj put ima malo drugačiju težinu jeste kombinacija: kapiten koji se još oporavlja, ekipa u kojoj je opet dosta novih lica i trener kome je Marinković javno dao mandat da postavi ono što prošla sezona nije imala.
Kapiten koji priča o disciplini nije slučajnost
Marinković nije birao slučajne reči. Kada čovek koji nosi traku prvim danom priprema kaže da se nada da će sa Penjarojom biti uspostavljena „disciplina i zalaganje, ono što nismo mogli ranije“, to nije PR floskula — to je javno priznanje šta je pucalo prošle sezone. Da je sve bilo u redu, kapiten bi pričao o rotaciji, ritmu ili konkretnim ciljevima. Ovako, prvi pasus njegove izjave zapravo opisuje problem, a ne rešenje.
„Nije prvi put da se menja ekipa, menjala se i ranije. Bilo je i uspeha i neuspeha. Nadam se da ćemo sa Penarroyom uspostaviti ono što nismo mogli ranije, a to su disciplina i zalaganje. Mislim da će Joan sa svojim timom posložiti sve kako treba“, rekao je Marinković za Partizan TV.
Ovo je poštena rečenica. I opasna. Poštena jer priznaje da prošla sezona nije bila samo pitanje kvaliteta. Opasna jer stavlja disciplinu kao prvu tačku, a ne prvu utakmicu. Ako Penjaroja u septembru i oktobru ne uspostavi baš to, sledeća izjava kapitena zvučaće mnogo teže.
Povratak koji se ne meri kalendarom
„Oporavak dobro teče. Ostalo mi je još nekih dva i po meseca, polako počinjem sa košarkaškim radom. To će se postepeno pojačavati, zasad je sve dobro“, dodao je Marinković.
Dva i po meseca do košarkaškog rada — a ne do utakmica. Između individualnog rada na terenu i pravog ritma za Evroligu obično stoji još dobar deo sezone. To znači da Partizan početak takmičarske godine gotovo sigurno dočekuje bez svog kapitena i bez jednog od retkih igrača koji donose šut sa distance kao rutinu, a ne kao trenutak inspiracije. Uprava je ovog leta produžila ugovor sa njim, što je logičan potez, ali navijački instinkt vuče na oprez: povrede ove vrste retko se završe tačno na dan koji je predviđen.
Ciljevi izgovoreni bez viška obećanja
„Borićemo se na svakoj utakmici. Najbolje je da idemo od meča do meča, tek smo počeli, ima vremena za očekivanja i obećanja. Daćemo sve od sebe na svakoj utakmici i nadamo se što boljoj prođi i u Evroligi i u ABA ligi. Borićemo se i za domaće trofeje“, poručio je kapiten.
Ovde je Marinković pametno stao na loptu. Nema izjave o „napadu na plej-of Evrolige“, nema licitiranja mestima, nema obećanja koja bi se već u novembru vratila kao bumerang. „Od meča do meča“ je fraza, ali u Partizanu poslednjih sezona je i ono što je nedostajalo — mera. Bolje da se ciljevi grade nego da se najavljuju.
Ono što je Marinković izgovorio nije vest u klasičnom smislu. To je pre svega ton. Kapiten koji govori tiho, priznaje da će oporavak potrajati i traži od novog trenera da rešava ono što se rešava treningom, a ne timaut-tablom, zapravo šalje jasnu poruku svlačionici: ovo neće biti sezona velikih reči. Ako Penjaroja i njegov štab to iskoriste, letošnja skromnost može da preraste u nešto ozbiljnije. Ako ne, iste ove rečenice će do zime zvučati kao još jedan avgust u Humskoj koji je obećavao više nego što je ekipa mogla da isporuči.
