Od 13 godina u Crvenoj zvezdi do crno-belog dresa, istorijskog ženskog večitog derbija i novih snova sa Partizanom. O iskustvu, odricanju, porodici, golmanskoj poziciji, navijačima i budućnosti za VolimPartizan.rs govori Jelena Ninković.
Postoje sportske priče koje se ne mogu ispričati samo kroz broj odbranjenih šuteva, osvojene bodove ili medalje. One se grade godinama, kroz treninge, odricanja, pobede i poraze, kroz odluke koje nisu uvek jednostavne i kroz trenutke kada sport prestane da bude samo igra i postane način života.
Jedna takva priča je i priča Jelene Ninković, golmana Partizana.
Još kao devojčica zakoračila je u svet rukometa, a već sa 15 godina napravila veliki životni korak – odvojila se od roditelja kako bi postala deo jedne ekipe. U Crvenoj zvezdi provela je čak 13 godina i bila deo generacije koja je klubu donela prvu prvenstvenu titulu.
A onda je usledio novi izazov.
Partizan.
Prelazak iz crveno-belih u crno-bele nije bio obična promena sredine. Bio je to ulazak u novi projekat i nova stranica jedne bogate sportske karijere. Bila je deo ekipe koja je sa Zvezdom ispisala istoriju, a zatim postala deo ekipe koja je sa Partizanom prvi put zakoračila u Superligu.
U razgovoru za VolimPartizan.rs, Jelena Ninković govori o svojim počecima, 13 godina provedenih u Crvenoj zvezdi, dolasku u Partizan, večitom derbiju, golmanskoj poziciji, porodici, radu sa mladima, ambicijama crno-belih, navijačima i onome što želi da radi kada jednog dana završi igračku karijeru.
JELENA, KADA SE DANAS OSVRNETE NA SVOJU KARIJERU, OD PRVIH RUKOMETNIH DANA DO PARTIZANA, DA LI STE MOGLI DA ZAMISLITE DA ĆETE JEDNOG DANA BRANITI U CRNO-BELOM DRESU? ŠTA JE BIO TRENUTAK KADA STE SHVATILI DA ĆE RUKOMET POSTATI VAŠ ŽIVOT, A NE SAMO SPORT?
Rukometom sam počela da se bavim još u OŠ, ali sam brzo postala deo tima i imala prilike da sarađujem sa velikim brojem naših reprezentativki i sa nekim od istinskih legendi ženskog rukometa. Kada sam se sa 15 godina odvojila od roditelja da bih postala deo jedne ekipe, mislim da sam tada i shvatila da će rukomet biti moj život.
U CRVENOJ ZVEZDI PROVELI STE ČAK 13 GODINA. ŠTA VAM JE ZVEZDA DALA KAO SPORTISTI I OSOBI I KOLIKO JE BILO TEŠKO DONETI ODLUKU DA POSLE TOLIKO GODINA KRENете DRUGIM PUTEM?
Tako je, 13 godina u CZV. Saradnja sa nekim izuzetnim ljudima, deo sam tima koji je doneo prvu prvenstvenu titulu Zvezdi. Za sve te godine bilo je mnogo uspeha, ali i mnogo padova, sve ono što sport nosi sa sobom. U takvom okruženju brzo naučiš da se uspeh ne dobija na poklon, već upornošću i napornim radom.
A ONDA – PARTIZAN. KAKO JE IZGLEDAO TAJ PRELAZAK? DA LI JE TO BIO SAMO NOVI KLUB ILI NEŠTO MNOGO VIŠE OD TOGA?
Nije to običan prelazak iz jedne ekipe u drugu. Partizan je predstavio jedan izuzetan projekat, videla sam to kao veliki izazov i htela sam da budem deo toga. U Zvezdi sam deo ekipe koja je donela prvu titulu, u Partizanu deo ekipe koja je prvi put igrala Superligu. Nadam se da ću imati priliku da i sa Partizanom proslavim prvu titulu.
BRANILI STE PROTIV KLUBA U KOJEM STE PROVELI 13 GODINA. KAKO IZGLEDA TRENUTAK KADA STANETE IZMEĐU STATIVA I PREKO PUTA SEBE VIDITE CRVENU ZVEZDU, A NA GRUDIMA NOSITE PARTIZAN? DA LI JE TO BILA JEDNA OD NAJNEOBIČNIJIH UTAKMICA U KARIJERI?
Uvek je neobično kada protiv sebe imate igrače sa kojima ste do skoro bili saigrači. Ali, kada se čuje pištaljka i utakmica počne, sve to ostane po strani i fokus je samo na onome što se trenutno dešava na terenu.
TADA STE REKLI: „NEMA PREDAJE SVE DOK SE IGRA I DOK POSTOJI ŠANSA“. DA LI JE TO SAMO SPORTSKA FILOZOFIJA ILI NAČIN ŽIVOTA?
Verujem da je to životni moto svakog ozbiljnog sportiste. Kad god pričamo o ovoj temi, setim se Novaka Đokovića iz meča protiv Federera na Vimbldonu 2019. godine, kad su svi pomislili da je gotovo, ali je on verovao da „nije gotovo dok postoji šansa“.
GOLMAN JE POSEBNA POZICIJA. ČESTO SE KAŽE DA GOLMAN MORA DA IMA „GLAVU“ JAČU OD SVIH. ŠTA SE DEŠAVA U GLAVI GOLMANA NEKOLIKO SEKUNDI PRE NEGO ŠTO PROTIVNIČKI IGRAČ KRENE NA VAS?
Golman nema prava na grešku, jer nema nikog iza sebe ko može da ga „pokrije“. Važno je držati fokus na visokom nivou i pratiti govor tela igrača koji ide na vas. Velike odbrane u pravom trenutku mogu u potpunosti promeniti raspoloženje ekipe i biti motor preokreta.
KOLIKO JE PORODICA BILA VAŽNA TOKOM SVIH OVIH GODINA? KADA SPORT POSTANE SVAKODNEVICA, SA TRENINGOM, UTAKMICAMA, PUTOVANJIMA I ODricanjima, KOLIKO JE TEŠKO USKLADITI SVE TO SA PRIVATNIM ŽIVOTOM?
Porodica je uvek na prvom mestu. Iako svaki sport traži mnogo odricanja, što se odražava i na vreme koje provodite sa porodicom, morate pronaći način da vam porodica bude na prvom mestu.
PARTIZAN JE RELATIVNO MLAD PROJEKAT U ŽENSKOM RUKOMETU. KAKO IZ IZNUTRA IZGLEDA ODRASTANJE JEDNE EKIPE I KOLIKO VERUJETE U OVAJ PROJEKAT?
Kao što sam pomenula u odgovoru na ranije pitanje, zaista verujem u ovaj projekat i sa puno entuzijazma sam prihvatila da budem deo tima i iznutra doprinesem njegovom odrastanju.
ŠTA PARTIZAN MORA DA URADI U NAREDNOM PERIODU DA BI NAPRAVIO PRAVI ISKORAK? DA LI VEĆ POSTOJI CILJ KOJI JE EKIPA POSTAVILA PRED SEBE?
Cilj je da Partizan postane jedan stabilan tim, koji će biti konkurentan i koji će se boriti za izlazak na evropsku scenu, ali i za osvajanje prvenstva. Ne možeš biti deo Partizanove porodice, a ne sanjati titulu.
Da li će nam za to trebati jedna, dve ili više godina, to je u ovom trenutku manje bitno. Važno je da napredujemo iz sezone u sezonu, a uspeh će doći kao rezultat napornog rada.
KADA JEDNOG DANA SKINETE RUKAVICE I ZAVRŠITE IGRAČKU KARIJERU, DA LI SEBE I DALJE VIDITE U RUKOMETU? KAO TRENERA, SPORTSКOG RADNIKA, MENTORA MLADIM GOLMANIMA?
Naravno, već sam imala priliku da kao deo ekipe radim sa mlađim kategorijama, kako u Partizanu, tako i na privatnim letnjim kampovima, pa čak i u reprezentaciji. Nadam se da ću i posle igračke karijere biti u prilici da nastavim sa trenerskim poslom i budem u potpunosti posvećena rukometu.
PARTIZAN IMA NEŠTO ŠTO MNOGI DRUGI KLUBOVI NEMAJU – NAVIJAČE KOJI PRATE I ŽENSKI SPORT. KAKAV JE OSEĆAJ KADA KAO RUKOMETAŠICA IZAĐETE NA TEREN PRED NAVIJAČE PARTIZANA?
Naravno, navijači su uvek „igrač više“. Nema lepšeg osećaja nego izaći na teren pred punim tribinama.
AKO BI ISPRED VAS STAJALA DEVOJČICA OD DESET GODINA KOJA SANJA DA JEDNOG DANA BUDE RUKOMETNI GOLMAN, ŠTA BISTE JOJ REKLI?
Najiskreniji savet za desetogodišnjake je da treniraju i uživaju u sportu i igri. Neki od njih će postati profesionalni sportisti, neki možda neće, ali važno je da u tom uzrastu zavole sport i uživaju u igri.
Oni koji krenu u profesionalne karijere moraće da shvate da je velika prednost imati talenat, ali rad, rad i samo rad donosi vrhunski rezultat.
ZA KRAJ, NE PITAM VAS KAO GOLMANA PARTIZANA, VEĆ KAO ČOVEKA KOJI JE PROŠAO DUG SPORTSKI PUT. ŠTA BISTE PORUČILI SVIM LJUDIMA KOJI VOLE PARTIZAN, GROBARIМА KOJI VAS BODRE, ALI I ONIMA KOJI PRVI PUT ČITAJU OVAJ RAZGOVOR? ŠTA ZA VAS DANAS ZNAČI – BITI PARTIZANOVAC?
Citiraću legendarnog Duška Radovića: „Za druge se navija, Partizan se voli“.
Vidimo se u hali.
„ZA DRUGE SE NAVIJA, PARTIZAN SE VOLI“
Ono što posebno ostaje posle ovog razgovora sa Jelenom Ninković jeste utisak da se iza svakog sportiste krije mnogo više od onoga što vidimo tokom 60 minuta utakmice.
Godine rada, odricanja, odluke, promene, pobede i porazi. I ono najvažnije – spremnost da se svaki put ponovo ustane i nastavi dalje.
Jelena je u svojoj karijeri već imala priliku da bude deo istorije Crvene zvezde. Danas želi da isto uradi i u Partizanu.
Prva titula sa Zvezdom već je deo sećanja. Prvo igranje Partizana u Superligi već je deo istorije.
A sledeći san je jasan.
Titula u crno-belom.
I možda upravo zato njene reči na kraju ovog razgovora imaju posebnu težinu.
„Za druge se navija, Partizan se voli.“
Vidimo se u hali, Jelena.
VolimPartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
