Partizan za jedan dan isplatio 805.000 evra starih dugova, a red čeka i Natho

Nije lako gledati kako novac od letnjih transfera odlazi na račune ljudi koji već godinama nisu u Humskoj. A upravo to se ovog leta desilo u Partizanu. Prihodi od prodaje Ognjena Ugrešića, Vanje Dragojevića i Milana Roganovića u velikoj meri su usmereni ka saniranju nasleđenih dugova prema bivšim fudbalerima, i to samo da bi crno-beli u oktobru mogli mirnije da dočekaju još jedan UEFA monitoring. Junski su, kako se navodi, prošli. Sledeći je za koju sedmicu, a bez čiste dokumentacije nema mirne kontrole.

Osam imena, jedan dan, više od 800.000 evra

Prema pisanju Mozzart Sporta, spisak isplata izgleda ovako: Nikola Lakčević (68.421 evro), Marko Milovanović (51.000), Nikola Antić (35.000), Aleksandar Šćekić (150.000), Svetozar Marković (150.357), Marko Živković (156.916), Aranđel Stojković (85.950) i Aleksandar Filipović (107.750). Zbirno 805.394 evra.

Neki od njih nose ozbiljan trag u novijoj istoriji kluba, neki su bili tek epizodisti kojima navijači jedva pamte lice. Ali svima im je zajedničko jedno: ugovore su potpisali u vreme prethodnog rukovodstva koje je „zaboravilo“ da ispuni ono što je obećalo. Sadašnja uprava je te „kosture iz ormara“ dobila u nasleđe, i sada ih plaća iz kase koja bi u normalnim okolnostima trebalo da hrani prvi tim.

Kako je novac od Ugrešića i Dragojevića završio na starim adresama

Površno gledano, računica boli. Za 805.000 evra moglo je da se dovede pojačanje, možda i dva, ako bi se obeštećenje spustilo na razuman nivo. Ili da se bar četvorici igrača iz aktuelnog kadra osiguraju primanja do kraja sezone bez straha da će klub morati da improvizuje.

Ali to je samo jedna strana priče. Druga je da uprava nema izbor kao što se čini spolja. Kada UEFA sedne da pregleda papire, monitoring ne prima izgovore. Reprogrami koji nisu ispoštovani, kašnjenja, otvoreni sporovi — sve to može da košta više od jednog letnjeg pojačanja. Zato je odluka da se prvo zatvori prošlost, koliko god da peče, u ovom trenutku racionalna. Neprijatna, ali racionalna.

Red pred šalterom nije se ispraznio

Ovim isplatama posao nije završen. Novac se, između ostalih, i dalje duguje Nihadu Mujakiću (85.000 evra) i Strahinji Pavloviću (284.000). I baš tu se vidi jedna manje poznata, ali važna stvar. Pavlović je, kako se navodi, više puta pristajao na reprogram i čekao klub bez javnog pritiska. To nije mali gest za igrača koji je odavno na drugom nivou karijere. Sličan pristup, po svemu sudeći, imaće i Bibars Natho, kojem Partizan duguje najviše — 1.200.000 evra.

Deo duga prema Izraelcu biće izmiren u narednim sedmicama, deo će, prema navodima, ostati u vidu reprograma. Natho nikada nije pravio problem, pa je teško očekivati da će to učiniti sada, kada su okolnosti u klubu i objektivno teške. Ali činjenica da je najveći pojedinačni dug baš prema njemu, i to posle njegovog okončanja karijere posle, dovoljno govori o dubini rupe koju sadašnja uprava krpi.

Šta ovo govori o Partizanovom trenutku

Teško je ne primetiti obrazac. Partizan je i ovog leta prodavao da bi preživeo, a ne da bi gradio. Novac je stigao, ali ga u velikoj meri troše sporovi iz vremena kada je neko drugi potpisivao ugovore. Uprava time hvata dah pred UEFA, i to nije mala stvar, jer bi cena neuspešnog monitoringa bila daleko veća od 800.000 evra.

Ipak, ovakvi meseci pokazuju u kojoj meri je Partizan još uvek klub koji reaguje, a ne planira. Kada se stari dugovi jednom zatvore — a čini se da će do kraja jeseni najveći deo biti u fazi mirovanja ili reprograma — pravo pitanje neće biti koliko je uplaćeno, nego da li je klub konačno u poziciji da prvi put posle dugo vremena sam odlučuje kako će trošiti sopstveni novac. Do tada, svaka isplata iz Humske ima dva lica: potvrdu da se posao radi, i podsetnik zašto uopšte mora da se radi.

VolimPartizan.rs