Trener Bajerna ističe da su Grobari jedinstveni, da nose i bezrezervno vole klub i kad niže uspehe i kad je teško
Kad je Andrea Trinkijeri u novembru pre tri godine došao u Partizan, crno-beli su na Jadranu imali dve pobede i tri poraza, a u Evrokupu samo jednu pobedu u prvih pet kola. Iako situacija nije bila baš zavidna, italijanski stručnjak se nije dvoumio, jer mu je čast da bude na klupi Partizana gde su pre njega sedele legende svetske košarke profesor Aleksandar Nikolić i Željko Obradović.
Pod njegovom dirigentskom palicom crno-beli su osvojili poslednja dva trofeja u svojoj riznici, pehare Kupa Koraća. Koračali su uspešno i u misiji povratka u Evroligu, sa timom koji se ne bi mogao nazvati favoritom, ali sa igrom i borbenošću koje su plenile došli su do četvrtfinala Evrokupa. Nevidljivi, nadasve zli protivnik Kovid 19, zaustavio je ceo svet, zatvorio im oba koloseka ka eliti i onemogućio ih da naprave završna dva koraka…
Nije bio voljan da govori za medije, dodatni problem bilo je njegovo zdravstveno stanje, decenijsko poznanstvo sa najvećih košarkaških događaja prelomilo je da napravi izuzetak kad je u pitanju Sportski žurnal.
– Kad pričam o Partizanu emocija čini svoje, jer za crno-bele, Beograd i Srbiju me vežu brojne lepe uspomene i prijatelji. Nezaboravni su i navijači, jedinstveni u evropskom i svetskom košarkaškom ekosistemu, koji nose tim i bezrezervno vole klub ne samo kad niže uspehe, već i kad je teško. Radio sam u Grčkoj, igrao svuda i sa osnovom tvrdim da su najverniji – počeo je Trinkijeri priču neposredno po dolasku Bajerna u Beograd.
Sjajnog stručnjaka raduju rezultati crno-belih.
– Zbog svega što sam doživeo u Beogradu, drago što je Partizan ne samo prebrodio finansijsku krizu dodatnu posledicu korone, koja je projekat povratka u Evroligu direktno usporila. Dolazak Željka Obradovića je bio katalizator da se problemi brzo prevaziđu i sad je Partizan tamo gde smo i 2020. svi želeli da bude i gde bi bio da nije bilo objektivnih i nekih subjektivnih prepreka koje niko nije mogao da predvidi.
Rastanak sa crno-belima je došao ranije nego što je mislio. Od tada do danas nije govorio na tu temu.
– Život nam često donosi neke raskrsnice na koje ne možete da računate. Nema rastanka u bilo kojoj sferi koji ne ostavlja neke rane na srcu. Sa Partizanom sam doživeo toliko lepih trenutaka, koje i kad bi neko želeo, ne bi mogao da potamni. Za mene će Partizan zauvek biti „tradizione di famiglia”.
U BEOGRAD I BEZ NOGE
Trening Bajerna protekao je bez Andree Trinkijerija. Po dolasku u Majnhajm, trener Bavaraca je dobio temperaturu, pod kojom je vodio i meč sa Hajlderbergom.
Ni u Beograd nije došao zdrav, zbog iscrpljenosti i zdravstvenog stanja ostao je u sobi da se leči, kako bi večeras mogao da vodi utakmicu.
– Da je neko drugo gostovanje pitanje je da li bih putovao, ali u Beograd bih došao i bez noge! – kaže italijanski stručnjak.
Originalni tekst Sportski žurnal
