Uprava Partizana nastavlja da gradi bazu mladih igrača za budućnost. Crno-bele su ovog leta pojačali Luka Tarlać i Uroš Trifunović, momci sa košarkaškim genima, a najnovije strano pojačanje je Sidiku Kone, momak koji igra na pozicijama krila i krilnog centra.
Dlanovi Partizanovih operativaca su znojavi čitavo leto. Pored dokazanih igrača, uprava crno-belih je paralelno radila i na ulaganju u budućnost igračkog kadra. Juniorskom šampionu Evrope Marku Pecarskom, pridružili su se Amar Gegić, Luka Tarlać, Uroš Trifunovići Sidiku Kone, koji je poslednji u nizu golobradih igrača koji su pojačali ekipu Nenada Čanka.
Ako se uz pomenute igrače dodaju Aleksandar Aranitović, Tadija Tadić i Đorđe Pažin, evidentno je da crno-beli „vrtić“ radi punom parom.
Kone je u Partizan došao na probu iz KK Torlaka, zajedno sa još nekoliko igrača iz te ekipe. Zadovoljio je kriterijume crno-belih i izborio se za ugovor. S obzirom na konkurenciju, minimalne su šanse da će se izboriti za mesto među Čankovih dvanaest, tako da su izgledne šanse da ćemo ga gledati u dresu zemunske Mladosti, koja je postala Partizanov razvojni tim i takmiči se u Košarkaškoj ligi Srbije.
Momak iz Malija je rođen 2001. godine i član je juniorske reprezentacije svoje zemlje. Odlikuju ga izuzetne fizičke predispozicije: visina od 207 cm i raspon ruku 222 cm. Spoj dobre fizike i dobre kontrole lopte mu omogućavaju da pokriva sve pozicije u timu i izraste u „ol-araund“ igrača. Zahvaljujući fizikalijama Kone ima potencijal da se izbrusi u kvalitetnog defanzivca, jer mu visina, raspon ruku i dugačak korak omogućavaju da dobro pokriva reket.
Dugačak korak, raspon ruku i snaga mogu da mu mnogo pomognu i u napadu, konkretno kada je u pitanju frontalni napad na koš ili igra u tranziciji
Pomenute karakteristike mu otvaraju prostor i za dobru leđnu tehniku, po pitanju koje se u mlađim kategorijama oslanjao uglavnom na snagu. Takav način igre je u neku ruku očekivan, s obzirom da je fizički superioran u odnosu na većinu svojih vršnjaka. U svakom slučaju, čeka ga intenzivan individualni rad, s obzirom da je seniorska košarka potpuno druga etapa, i da fizikalije koje odnose prevagu u mlađim kategorijama često nisu dovoljne za profesionalni nivo.
