Šta se desilo u svlačionici Partizana na poluvremenu i zašto Bajbek već danas treba da dobije otkaz?

Za crno-bele je prvih 45 minuta igre bilo kao u snu, nedostajao je samo gol da se kruniše fenomenalna igra, dok je u nastavku viđen neverovatn pad u igri koja je bila za zaborav

Pobednička serija Partizana je prekinuta na način koji verovatno najviše boli navijače crno-belih, porazom u 164. večitom derbiju, iako mnogi smatraju da ni uspeh ne bi ništa značajno promenio u konačnom poretku, jer je Crvena zvezda naprosto mnogo odmakla još na početku sezone, a čuda, nalik onom iz 2017. godine – retko se dešavaju. Ipak, derbi je više od stanja na tabeli, to je stvar prestiža, u slučaju kluba iz Humske, u aktuelnom trenutku, možda i stvar bunta za koji ovoga puta nisu dorasli.

Razloga je nekoliko, Partizan je, pre svega, pokazao različita lica u dva poluvremena,  izgubio je balans ulaskom igrača koji su zapravo trebalo da donesu stabilnost i prevagu, a kada su kola krenula nizbrdo, zakasnelo se i sa ulaskom Sejdube Sume na teren, da bi, povrh svega, na kraju postalo jasno da crno-beli nemaju napadačkog resursa na klupi kada je potrebno da “pojure” rezultat.

Šta se desilo sa timom tokom pauze između dva poluvremena, to verovatno nije jasno nikome od Aleksandra Stanojevića do vremešnog navijača u Rudnoj Glavi, koji je u minula dva dana postao senzacija na društvenim mrežama.

Priprema samog meča očito je bila na visokom nivou, jer su crno-belih u prvih 45 minuta imali sve – apsolutnu kontrolu nad utakmicom, agresiju na polovini rivala, brzu kombinatoriku, rešenja od kojih je Crvena zvezda grcala u problemima, ne uspevajući da iznese loptu i poveže više od tri pasa, prilike – što kroz igru, što prekidima. Nedostajala je samo realizacija, koja je, ispostaviće se u nastavku, zapravo i došla glave Partizanu u 164. večitom derbiju.

U drugom delu kao da se na terenu pojavio drugi tim, nesiguran, rastrzan, bez glave i repa, bez agresivnosti, sa nesigurnim pasom, stilom igre u kome se  “preskače” veći deo terena dugim loptama, ni nalik onome iz prvih 45 minuta. Kao da je neko u pauzi oduzeo hrabrost, moć i identitet, vrativši vreme u neku blisku prošlost, koja je daleko od blistave.

Podbacili najiskusniji

Bibras Natho, FK Partizan

Bibras Natho; Foto: MN Press

Verovatno su tome u dobroj meri kumovale i promene na određenim pozicijama, koje su sa fudbalskog aspekta bile sasvim logične i očekivane, ali su igrački Partizanu donele disbalans i odvele ga u “jednosmernu ulicu”.

Mladi Nemanja Jović možda jeste bio previše impresioniran derbijem u prvih 20-tak minuta, kada je nekoliko puta birao lošija rešenja i “klizao kao Bambi na ledu”, ali je, kako je vreme odmicalo, počeo da se diže i u smiraju postao prava napast za desnu stranu odbrane Crvene zvezde i možda je trebalo istrpeti ga na terenu još bar malo…Nemanja Jović, FK Partizan, 164. večiti derbi, FK Crvena zvezda, Milan Gajić

Nemanja Jović; Foto: MN Press

Jer, koliko god je Crvena zvezda dobila na stabilnosti ulaskom iskusnih Gelora Kange i Dijega Falćinelija, toliko su crno-beli izgubili sa Lazarom Markovićem, kasnije i Milošem Jojićem, uz već “klimavog” Bibrasa Natha, koji je mirne duše mogao da bude zamenjen i posle pola časa igre, jer mu “štekanje”, bez konkretnog učinka, za prekid ili kazneni udarac, ovoga puta nije prošlo.

Tako igrački bled Izraelac, a nije prvi put na velikoj utakmici (ko je pratio, može se to zaključiti i po igrama za selekciju Izraela), morao je da ostane u svlačionici još na poluvremenu, jer pola sata Sejdube Sume na terenu vredeli su i doneli daleko više i samo je golman rivala zaslužan što Gvinejac praktično sam, individualnim kvalitetom, nije doneo bar bod crno-belima.

To bi svakako trebalo da bude putokaz i za neke buduće poteze kluba u prelaznom roku, jer bi dobro moralo da se porazmisli sa kim se zapravo treba prevremeno rastati, ko šta donosi timu. Ma kako se zvao i kakvu karijeru iza sebe imao.

Bajbeku otkaz i hvala ni za šta

Žan kristof Bajbek, FK Partizan

Foto: MN Press

Za kraj, valjalo bi poslati poruku i svima onima koji se nešto pitaju u Partizanu, a misle dobro i treneru Aleksandru Stanojeviću, koji odlično radi svoj posao, predano i posvećeno, odnosno timu, koji svakako ima perspektivu i napredovao je drastično uz ovaj stručni štab – dovedite pravog napadača i još danas se zahvalite ni za šta Žanu Kristofu Bajbeku tako što ćete mu uručiti otkaz.

Lažno “pojačanje” koje u Beogradu levitira od oktobra meseca, što naš narod kaže: našao je idealan posao – jede i pije za džabe, trenira i prima “masnu” platu bez ikakvog učinka i pomoći timu, folirajući često i sve oko sebe i samoga sebe.

Došao je u Srbiju sa prefiksom pojačanja, sa 10 kilograma viška i nezajažljivom ljubavi prema “Mekdonaldsu” zbog koje trpe i on i klub. Dobio je svu neophodnu pomoć, pažnju, nutricionistu, posebnu brigu medicinskog tima, vreme da se dovede u red i pripremi na pravi način, jer kvalitet sigurno nije sporan.

Umesto toga, Francuz se uglavnom prenemagao, tražio izgovore u povredama, koje su na početku bile ozbiljne, a kasnije se “hvatao i za trepavicu” kada mu se ne trenira ili ne putuje u Surdulicu.

Iz tog razloga Partizan u večitom derbiju nije imao klasičnog napadača, uz sve počasti Filipu Holenderu, koji je to nije, a opravdao je svaki uloženi evro. Nije imao čak ni mogućnost ispomoći sa klupe, jer kada je pomenuti Holender ostao bez snage, struka je mogla da se “uhvati” samo za decu iz škole, koja gotovo da nemaju iskustva, jer je Bajbeka, gle čuda, pre nekoliko dana zaboleo list.

Upravo iz pomenutih razloga, da sve u klubu, od struke do onih koji mu plaćaju platu, pa i navijača koje već dobrano nervira, ne bi više bolela glava – vreme je za rastanak.

Tekst preuzet sa portala Telegraf sport