Priče o Partizanu – POP 47
Šćepin „vasionski“ šut za titulu
Kada je 19. juna 2004. godine u prepunoj vršačkoj dvorani „Milenijum“ osam sekundi pre kraja četvrtog duela finalne serije plej ofa između Partizana i Hemofarma, Nebojša Bogavac sa linije slobodnih bacanja izjednačio rezultat na 77:77, Predrag Materić je brzo izveo loptu i subdbinu utakmice predao u ruke Vlade Šćepanovića.
Veliki majstor košarkaške igre, koji se par meseci ranije tek vratio na teren posle dugog odsustva zbog povrede i operacije, krenuo je u napad koji je odlučio pobednika. Već oko centra udvojili su ga Nebojša Bogavac i Milutin Aleksić, ali je Šćepanović uz dve prednje promene uspeo da dođe skoro do čeone linije desnog dela terena. Tada se ispred njega pojavio i centar domaćih Petar Popović. Šćepa pravi još jedan „odskok“ u nazad i sa pet metara iskosa gotovo iza table, preko visoko podignutih ruku Popovića i Aleksića, u „vasionskom“ luku pogađa koš, a lopta „kao kap“ prolazi kroz mrežicu za 79:77.
Partizan je stigao do pobede od 3-1 u seriji i osvojio svoju 11. titulu državnog prvaka – treću uzastopnu. Usledila je velika radost košarkaša Partizana i njihovih navijača koji su im se pridružili na parketu.Iako je tim Duška Vujoševića većinu utakmica tokom te sezone odigrao nekompletan, a sam finiš Superlige i ceo plej of bez dva standardna člana prve petorke Nenada Krstića i Frederika Hausa, Partizan je dokazao da pobeđuje jak timski duh i kolektivna igra.
Crno-beli su te večeri nastupili u sledećem sastavu: Vlado Šćepanović 28 poena, Uroš Tripković, Mlađan Šilobad, Dušan Kecman 13, Đuro Ostojić 14, Mirko Kovač, Predrag Materić 1, Slobodan Božović, Kosta Perović 8, Vule Avdalović 8, Džerald Braun 7.
