Otišao je muzičar koji je spajao umetnost, bunt i crno-belu emociju
Srpska i eks jugoslovenska muzička scena ostala je bez Ljubomira Ninkovića, koji je preminuo u 76. godini života. Otišao je tiho, ali je iza sebe ostavio snažan trag – u muzici, kulturi i u istoriji Partizana.
Ljubomir Ninković bio je gitarista i vokal prepoznatljivog senzibiliteta. Šira javnost pamti ga kao člana legendarne „Korni grupe“, zatim kao frontmena sastava „S vremena na vreme“, dok je u kasnijim godinama ostvario značajnu saradnju sa Biljom Krstić u okviru „Bistrik orkestra“. Njegov umetnički put bio je obeležen iskrenošću, autentičnošću i nekom tihom snagom koja se nije nametala, ali se uvek osećala.
Manje je poznato, ali za navijače Partizana izuzetno važno, da je Ljubomir Ninković bio deo ekipe koja je radila na čuvenoj himni Partizana. Glavni vokal bio je Saša Aleks, muziku je komponovao Kornelije Kovač, tekst je napisao Slobodan Novaković, dok je Ninković učestvovao kao jedan od pratećih vokala.
Uz njega su u toj istorijskoj postavi bili i Bora Đorđević, Gorica Popović, Asim Sarvan i Snežana Jandrić – imena koja su zajedno stvorila pesmu koja i danas budi emocije svakog iskrenog partizanovca.
O ljubavi prema crno-belima govorio je i njegov brat, poznati glumac Slobodan Boda Ninković, koji je jednom prilikom otkrio zanimljiv detalj iz porodične istorije:
– Ono što jeste karakteristično jeste da sam ja počeo da navijam za Partizan u porodici u kojoj su svi navijali za Zvezdu. To je bio verovatno neki moj bunt. Znam da su me zadirkivali, ali sam ja učvrstio svoju ljubav zbog toga – rekao je tada Boda, svedočeći o istoj onoj iskrenoj, tvrdoglavo nežnoj crno-beloj emociji.
Odlaskom Ljubomira Ninkovića, Partizan je izgubio jednog tihog, ali važnog svedoka svog identiteta. Njegov glas i njegovo delo ostaju deo naše istorije – zapisani u pesmi, u sećanju i u emociji koju ne mogu da izbrišu godine.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
