Partizan sutra igra prijateljski meč u Solunu protiv PAOK-a, koji slavi 100 godina postojanja, i to je nesumnjivo lepa vest za klub iz Humske. Ali Aleksandar Stanojević je na aerodromu „Nikola Tesla” govorio i o onome što je mnogo manje lepo — o 10. mestu na tabeli i porazu od Mačve koji je prekinuo niz pozitivnih rezultata. Dva lica istog Partizana: jedno koje dobija pozive za velike jubileje evropskih klubova, i drugo koje gubi od Šapčana.
Skraćena rotacija i prilika za one koji čekaju
Crno-beli u Solunu nisu u kompletnom sastavu. Reprezentativne obaveze su ispraznile roster, ali Stanojević u tome vidi priliku, a ne problem.
„Nedostaju neki igrači, sa nama će biti neki mlađi momci. Sek nam se vratio, svi ostali su zdravi. Daćemo šansu nekim igračima koji su u poslednje vreme imali slabiju minutažu”, rekao je trener Partizana.
Za prijateljski meč, bez obzira na prestiž protivnika, ovo je logičan pristup. Stanojević je naglasio da ne zna kako će PAOK igrati, ali da je upoznat sa njihovim sastavom. Ipak, fokus je na Partizanu: „Sad smo mi bitni u ovom trenutku da naše stvari rešavamo i probamo neke varijante i igrače.” Utakmica počinje u 15.45 po srpskom vremenu.
Poziv na proslavu veka jednog od najvećih grčkih klubova Stanojević čita kao potvrdu Partizanovog mesta u evropskom fudbalu. „To pokazuje veličinu Partizana. Velika je čast što su baš nas pozvali”, istakao je on, uz napomenu da očekuje i prisustvo crno-belih navijača u Solunu u privatnoj režiji.
Mačva kao ogledalo problema koji nije taktički
Lepše teme su, međutim, brzo ustuknule pred onim što navijače Partizana zaista zanima. Poraz od Mačve nije bio samo loš rezultat — bio je prekid niza koji je stvarao utisak da se stvari popravljaju. Stanojević je to nazvao „tranzicionim periodom”, ali je istovremeno poslao poruku koja zvuči iskrenije od uobičajenih trenerskih fraza.
„Mogu da postavim pitanje da li ova ekipa zaslužuje 10. mesto. Sigurno da nije. Imamo kvalitet veći, ali problem je u glavi jer igrači nose teško breme Partizana”, rekao je Stanojević, a zatim ponudio i konkretan primer: „Dva prelaska rivala na našu polovinu su pretvorena u golove što ukazuje na psihološki aspekt problema.”
Ovo je možda najvažnija rečenica cele izjave. Kada trener javno kaže da problem nije u taktici, nije u kvalitetu, nego u glavi — to je ili iskrena dijagnoza ili početak alibija. U ovom trenutku deluje kao prvo, jer je Stanojević bio dovoljno konkretan da navede tačan mehanizam poraza: dva tranziciona napada, dva gola, nula reakcije. To nije priča o nesreći, to je priča o ekipi koja se raspada pod pritiskom u momentima kada bi trebalo da bude najmirnija.
Deseto mesto za Partizan nije samo loša pozicija na tabeli — to je stanje koje menja način na koji igrači izlaze na teren. Svaki duel postaje teži, svaka greška skuplja, a samopouzdanje se troši brže nego što se gradi. Stanojević tvrdi da kvalitet postoji i da će vreme pokazati da je trenutna pozicija anomalija. Navijači Partizana su slične reči čuli i ranije od raznih trenera, pa je razumljivo ako ovde vuku na oprez.
Prijateljski meč u Solunu neće rešiti nijedan od ovih problema, ali može da ponudi nešto što je u ovom trenutku možda vrednije od tri boda — mirniju atmosferu u kojoj će mlađi igrači dobiti minute, a oni iskusniji priliku da se resetuju bez pritiska tabele. Pravi testovi počinju kad se reprezentativna pauza završi i kad Superliga ponovo postane jedina realnost.
