Rukometaši Partizana savladali su Metaloplastiku u Šapcu rezultatom 33:27, u derbiju devetog kola ARKUS lige i u trenutku kada je klub u situaciji koja najmanje liči na ambijent za pobedu. Finansijska neizvesnost, odlazak Raula Gonzalesa sa klupe, skraćena rotacija sa samo jednim strancem u pogonu — sve je to bio okvir u kojem je Marko Pavlović debitovao kao trener. Umesto očekivane borbe do poslednjeg minuta, crno-beli su 45 minuta dominirali protiv ekipe koja kod kuće ne gubi lako.
Krivokapić je rešio prvo poluvreme sam
Ima utakmica u kojima jedan golman diktira šta će protivnik smeti da proba. Luka Krivokapić je bio upravo to u prvom delu meča u dvorani Zorka. Trinaest odbrana, tri odbranjena sedmerca i procenat uspešnosti oko 50 odsto u prvom poluvremenu — brojke koje objašnjavaju i zašto su Šapčani u jednom periodu promašivali čak i okvir gola. Nije to bio strah od Partizana, bio je to strah od Krivokapića.
Reprezentativac Srbije je zapravo sam kreirao prvu prednost ekipe, jer je napad na drugoj strani imao pravo na grešku kad god bi ona došla. Kad golman radi na ovom nivou, trenerska poruka ekipi postaje jednostavna: igrajte agresivno u odbrani, sve iza vas pokriva Luka.
Bekovska trojka koja je nosila napad
Pavlović je gotovo celu utakmicu držao istu bekovsku trojku — Simo Šijan, Aljoša Damjanović i Brana Mirković — i to se isplatilo. Damjanović i Šijan su prolazili prodorom, Mirković je sa distance završio sa sedam golova, isto koliko i Damjanović. Ivan Mićić je sa crte dodao pet pogodaka u ulozi kapitena koji je ekipu držao u ritmu.
Mirković je priča za sebe. Kao jedini preostali desni bek, dobio je minute kakve ranije nije imao i vratio ih kroz igru koja sugeriše da je kod prethodnog trenera verovatno čekao predugo. Teško je ne primetiti da forma dolazi kad igrač konačno dobije prostor koji mu je bio potreban. Pitanje je samo da li Partizan iz ovoga može da napravi sistem, ili je to samo trenutni odgovor na nuždu.
Mladi koji opravdavaju prisustvo u prvom timu
Jedan od najzanimljivijih detalja meča je bio ulazak tinejdžera u rotaciju. Uroš Gugolj, kadetski reprezentativac, u sedam-osam minuta na terenu pokazao je nešto što se u brojkama ne vidi — ima ritam za ovaj nivo rukometa. Asistencija ka Mićiću iza glave u finišu nije poteza koji radi igrač koji se plaši terena.
Filip Kočanović, koji je u septembru napunio 16 godina, postigao je gol u prvom napadu u kojem je dobio šansu. I mladi golman Vanja Radivojević je dobio nekoliko minuta na golu. Ovo nisu samo simbolični potezi novog trenera — ovo je, čini se, i jedini realan pravac u kojem Partizan može da gradi dok god klupska situacija ostaje neizvesna. Oprez je i dalje obavezan: jedan dobar ulazak nije karijera, i mlade igrače ne treba proglašavati gotovim adutima posle sedam minuta.
Kontekst pobede koji ne sme da se preskoči
Metaloplastici je ovo prvi poraz u Šapcu ove sezone i drugi uzastopni posle onog u Novom Sadu, tako da ni protivnik nije bio u optimalnoj formi. Pa ipak, Partizan je to iskoristio i u poslednjoj četvrtini, kada su domaćini stigli do „minus četiri” na pet minuta pre kraja, nije dozvolio otvoreni finiš. Čak sedam promašenih sedmeraca na utakmici — tri od strane gostiju, četiri od strane domaćina — delovalo bi kao recept za dramu, ali Partizan je pre toga već napravio dovoljnu razliku.
Oko 1.500 gledalaca i velika podrška Grobara u dvorani Zorka dalo je ovom gostovanju atmosferu koju Pavlović verovatno nije mogao da predvidi na svom prvom meču. To je deo priče koji se u brojkama ne vidi, a koji je u ovakvim trenucima za klub možda jednako važan kao i dva boda.
Ova pobeda ne menja ništa oko onoga što se dešava van terena. Finansijski problemi ne odlaze posle 33:27 u Šapcu. Ali pokazala je da ekipa, sa onim što ima, može da igra rukomet dostojan crno-belog grba. Pravi test biće šta se dešava kad prve dve-tri utakmice prestanu da nose motiv „iz inata”. Tada će se videti da li Pavlović ima sistem, ili je ovo bilo kratko pražnjenje emocije koje je slučajno spakovano u šest golova razlike.
