Kad se turista popne na vrh Galate kule ceo Istanbul mu svetluca pred očima, a ako se do jedne od najviših tački grada uzdignu Partizanovi fudbaleri može da im se ukaže put do Lige Evrope. Sa nekadašnje osmatračnice vidi se staza ka društvu na koje je poslednje decenije srpski predstavnik navikao sebe i navijače, ostalo je još samo da na nju crno-beli nabasaju i sa iste sklone – Bešiktaš!
Ko bi im detaljnije objasnio šta ih čeka na vijugavoj kaldrmi, na mestu gde se ljube dva kontinenta, do čuveni Abdulah Gegić. U virtuelnom prostoru njegov duh mogao bi da ima snagu vodiča, spremnog da posetiocima metropole na Bosforu osvetli prečicu do takmičenja koje bi donelo višestruku sportski i materijalnu korist klubu na čijoj je klupi sedeo pre više od pola veka. Prošla je decenija otkako je Gegić rahmetli, međutim, njegov otisak na turskom tlu, kakav je pečat ostavio u ovoj zemlji, kao da se ovog četvrtka ocrtava u podršku njegovim fudbalskim naslednicima. Ako načulje uši možda čuju šapat stvoritelja najvećeg uspeha Partizana od osnivanja i možda im kroz glavu prođe misao:
“Ako je Duce igrao finale Kupa šampiona, zašto mi ne bismo izbacili Bešiktaš?”
Pogotovo što nema inspirativnijeg grada – a da je toliko ispreplitan sa Partizanom – da ih napuni pozitivnom energijom od Istanbula. Preko puta Galata kule, severno od Zlatnog roga, smešten je distrikt Bešiktaš, gde je Gegić radio i stvarao Bešiktašev tim vrtedan osvajanja Kupa Turske (1973). Sa nekadašnje osmatračnice puca pogled i na azijski deo, gde se jedan od najboljih jugoslovenskih trenera zaputio posle Kupa šampiona u Briselu (1966) i odmah doneo Fenerbahčeu Superkup Turske (1967). Na severoistoku grada je stadion Galatasaraja koji je često pobeđivao… Bilo gde da krenete duh Abdulaha Gegića biće virtuelni vodič, kao što je i sam Duce sportski obrazovao Turke, toliko vešto da su ga ljudi zbog vanvremenskih zasluga, uticaja i poštovanja prozvali – Profesor fudbala.
Učili su od njega Fatih Terim, Mustafa Denizli i sadašnji Bešiktašev strateg Šenol Guneš. Toliko je bitan faktor predstavljao Abdulah Gegić da se momci koji večeras (20.00, TV Arenasport 1, RTS 1) obuku crno-bele dresove ne bore samo za plasman u Ligu Evrope, nego i za odbranu nasleđa. Da pokažu onima koji su od nas učili kako nisu baš toliko bolji. Da u zemlji koja se Gegiću odužila takvim nadimkom “Profesor fudbala” stave do znanja da su i oni važne lekcije savladali.
Štaviše, igraju da pokažu kako posle Radeta Zalada, Save Paunovića (Bešiktaš), Dževada Prekazija, Saše Ilića (Galatasaraj), Radomira Antića, Radmila Ivančevića, Fadilja Vokrija, Zorana Mirkovića, Mateje Kežmana (Fenerbahče) ima klub iz Humske 1 da se podiči i članovima aktuelne generacije. Nisu velika imena poput pobrojanih, nisu ni prići onima koje je Abdulah Gegić vodio, međutim, ako ništa drugo, neporaženi su ovog leta na međunarodnoj sceni i pod uslovom da ih večeras sa Galata tornja gleda duh jednog Profesora, nije li to prilika da lekciju pod nazivom “pobeda u gostima” izdeklemuju precizno kao što je jedna košarkaška lopta aprila 1992. proletela kroz mrežicu i proslavila Aleksandra Đorđevića…
…Partizan i Istanbul.
Tekst preuzet sa portala Mozzart sport
Autor Aleksandar Joksić
