Imali smo tu veliku čast i zadovoljstvo da nam prvi sagovornik u rubrici “Pitali smo” bude, ni manje ni više, nego selektor Evropskog prvaka u košarci i najtrofejniji trener u istoriji ŽKK Partizan, Marina Maljković.
1.Vaš lični osećaj onih dana, kada ste 2009. došli u svetinju i tako ispunili svoja maštanja od malih nogu da radite ili budete u Partizanu ?
– Ne postoji veće zadovoljstvo za igrača ili trenera, kada dobije priliku da radi u klubu prema kome gaji posebnu emociju. U takvim situacijama dajete uvek više od maksimuma, a velika radost je kada sve to na kraju bude nagrađeno trofejima.
2.Koliko ima ponosa u saznanju da ste postavili mnoge nedostižne rekorde, radeći u Partizanu?
– Izuzetno sam ponosna na moje godine u Partizanu, na sve pobede, i trofeje. Drago mi je što se tokom mog rada u Partizanu, klub upisao u knjige rekorda, koji dugo neće biti oboreni.
3.Dok sam Vas gledao na klupi svetinje, priznajem da ste svojim stavom ulivali strahopoštovanje i nama na tribinama, a kamoli igračicama s kojim ste radili. Da li je to samo “maska” ili odraz vaše jake i snažne ličnosti?
-Drago mi je da je bilo tako. Uvek je postojao poseban odnos sa navijačima Partizana i velika mi je čast da sam se izborila za takav status. Nije nimalo lako steći nečije poverenje. Ja sam se uvek u karijeri trudila da rezultati govore umesto mene i od toga ne odustajem ni danas. Zato i dolazi do tog poverenja ili kako Vi kažete ‘strahopoštovanja’.
4.Da li je bilo “neposlušnih” crno-belih dama na terenu i izvan njega ?
-I kod ovog pitanja se vraćamo na temu poverenja. Sa igračicama pokušavam da izgradim međusobni odnos poverenja. Mislim da je to ključna stvar u stvaranju dobrih rezultata. Ako svako zna i poštuje glavni cilj ekipe, ako svako zna svoju ulogu i svoj zadatak, ako se na to nadoveže timska hemija i saradnja i veliki sportski motiv kod svake igračice pojedinačno, mislim da uspeh ne može da izostane.
5.Najteža vaspitna mera koju ste primenili nad takvim igračicama, ako ih je bilo?
-Nije ih bilo jer nije bilo potrebe za tim. Uvek sam u svoj tim birala igračice koje krasi pre svega čvrst i pobednički karakter na terenu i koje donose besprekorno kućno vaspitanje. Kada radite sa takvim osobama, onda je „vaspitna mera“ nepoznat izraz.
6. Sebe smatrate kao “gvozdenu pesnicu” ili kao, pre svega, prijatelja igračicama?
-Pokušavam da pronalazim pravu meru, a ona zavisi od datog trenutka. Na kraju krajeva, glavni cilj je timska pobeda i treba prepoznati kojoj igračici kako prići, da bi na terenu maksimalno odradila svoj deo posla.
7.Koliko Vam znači podrška GROBARA , koji Vas i dan danas vide kao jednu od nas?
-Kao što sam već napomenula, mnogo mi znači podrška koju mi pružaju navijači Partizana i mnogo mi znači što sam svojim radom, odnosom prema klubu i rezultatima stekla njihovo poverenje.
8.Omiljena Grobarska pesma koja Vam često dodje na usne?
-„Da volim crno-bele….”
9.Da li u “Pokretu za žensku košarku Marina Maljković” možete obećati neku novu sestru Dabović, Dajanu, Sašu, Nevenu…?
-Pre svega veoma mi je drago da je zaživela jedna predivna ideja i inicijativa, da devojčicama pružimo mogućnost da treniraju košarku i to besplatno. Radimo na masovnosti, jer želimo da svuda, ne samo u Beogradu, već i u čitavoj Srbiji, Republici Srpskoj, gde god postoji interesovanje, pokrenemo „Pokret za žensku košarku“ i razvijamo žensku košarku. Iz takve masovnosti i kvalitetnog rada sigurno da će iskočiti neke nove reprezentativke. To je naš cilj.
10. U skladu sa Vašim motoom “Uvek može još, uvek može bolje, uvek može više”, možete li nam obećati: “Uvek može ponovo u Partizanu, kad-tad?”
-Da. Svakako. Volela bih da se ponovo poklope kockice i da dođem u moj Partizan da pravimo ponovo velike rezultate.
Na kraju nam ostaje samo da se do NEBA zahvalimo Marini na vremenu, koje je, uprkos obavezama koje ima sa reprezentacijom, izdvojila za našu rubriku i sajt. Želimo joj mnogo sreće i uspeha na OI i ostvarenje želja vezanih za naš PARTIZAN.
