Najtrofejniji je košarkaš u istoriji Partizana. U osam sezona provedenih u Humskoj osvojio je 18 titula i bio kapiten tima koji se 2010. plasirao na Fajnal-for Evrolige u Parizu.
Izvor: ABA, KK Partizan‘Grobari’ su mu tepali da je postao “profesionalni dizač pehara”, bio je miljenik navijača crno-belih… Profesionalac od glave do pete, do krajnjih granica odan klubu u kome je proveo gotovo polovinu profesionalne karijere (Beobanka, Radnički Beograd, Hemofarm, Metalac).
Petar Božić nikada nije bio osoba željna medijske pažnje, a i danas ne voli mnogo da priča o sebi, o 18 trofeja sa crno-belima.
U Humskoj je počeo i trenersku karijeru. Dve sezone bio je u stručnom štabu Duška Vujoševića, a leta 2015. novo rukuvodstvo kluba na čelu sa Nikolom Pekovićem poverilo mu je samostalno vođenje već tada posrnulog giganta.
Ogroman teret bio je na plećima 37-godišnjeg Božića, ali je uprkos ogromnoj podršci navijača saradnja trajala svega četiri meseca i posle šest pobeda u 18 mečeva ABA lige na klupi ga je nasledio Aleksandar Džikić.
Spekulisalo se da su ga pojedini igrači ‘minirali’, ali Pera je i tada i sada, dve i po godine posle odlaska iz Humske, ostao isti onaj kapiten koji nikada nije tražio izgovore i krio se iza neuspeha drugih.
Od letos je stanovnik Teksasa i član stručnog štaba Ostin Sparsa, člana Razvojne NBA lige (G liga) pod patronatom San Antonija, jedne od najmoćnijih franšiza u SAD.
Bivši igrač i trener Partizana za Sport klub je pričao o odlasku u kolevku košarke, zadovoljstvu što je pod lupom legendarnog Grega Popovića, koliko mu je Igor Kokoškov pomogao u odluci da prihvati ponudu Sparsa, a poslao je i poruku navijačima kluba iz Humske.
“Poslednje dve godine bio sam član stručnog štaba Jute Džez na Letnjoj ligi i to iskustvu mnogo mi je značilo. Između ostalog da se upoznam sa načinom rada u Americi, ali i da pokažem i prenesem svoje košarkaško iskustvo iz Evrope. Posledica toga bio je poziv generalnog menadžera Ostin Sparsa Endija Birdsonga na upoznavanje i pregovore u San Antonio,” ističe Božić za Sport klub i nastavlja:
“Tada sam imao ogromnu čast da upoznam Grega Popovića, da participiram na treninzima Sparsa i uživam gledajući igračke veličine poput Đinobilija, Parkera i ostalih kako se pripremaju za novu sezonu. Bio sam srećan i zadovoljan što mi je ukazano poverenje da budem deo stručnog štaba njihovog razvojnog kluba i deo jedne od najboljih košarkaških organizacija u SAD.”
Uprkos ovdašnjem verovanju da je Razvojna liga trećerazredno takmičenje i da svako može da je igra Božić naglašava da je kvalitet na visokom nivou. Ostin trenutno sa učinkom 14-10 zauzima drugo mesto na tabeli Jugozapadne divizije.
Izvor: ABA, KK Partizan“Razvojna liga je odličan koncept razvoja igrača i trenera i njihove pripreme da se izbore za NBA status. Prethodnih nekoliko godina kroz Ostin su prošli mnogi igrači koji sad imaju zapažene uloge u San Antoniju i u nekim drugim NBA timovima. Kvalitet G lige je pogotovu od ove sezone podignut na viši nivo zbog uvođenja „two-way“ ugovora. Ta vrsta ugovora obezbeđuje dvojici igrača u svakom timu da igraju po potrebi za svoje matične NBA ekipe, a da kroz G ligu dobijaju neophodnu minutažu i iskustvo. To je sigurno uticalo da jedan broj igrača ostane u Americi umesto da ide put Evrope.“
Perin šef u Ostin Sparsima je Blejk Ejhern, 33-godišnjak koji je kao igrač u NBA ligi upisao 22 meča, a deo karijere proveo je u Evropi (Estudijantes, Teramo i Budiveljnik).
„Liga je zbog velikog broja utakmica izuzetno zahtevna i naporana. Često se igraju tri meča nedeljno od kojih su drugi i treći dan za danom. Mnogo je izazova za igrače i trenere. Imamo veoma mlad stručni štab. Prvi trener Ejhern bio je i član San Antonio Sparsa i sa razlogom je tu. Imamo tim pun dobrih momaka i kvalitetnih košarkaša. U našoj organizaciji se između ostalog mnogo vodi računa o negovanju kolektivnog duha. Stvarno uživam u radu u takvom okruženju.“
Srbiju pored petorice košarkaša u NBA ligi predstavljaju dvojica trenera, Igor Kokoškov (Juta Džez) i Darko Rajaković (Oklahoma Siti Tander), dok je Ognjen Stojaković u Denver Nagetsima zadužen za igrački razvoj. Jedan od njih pomogao je Božiću da prelomi i odluči se za odlazak preko okeana.
„Čast da upoznam Kokoškova imao sam pre nekoliko godina na mini kampu Jute Džez. Mnogo mi je tada pomogao i imao je veliki uticaj na moju odluku da trenersku karijeru nastavim u SAD. Takođe, gostoprimstvo i srdačnost ljudi iz organizacije pomenutog kluba, trenera Kvina Snajdera, generalnog menadžera Denisa Lindzija, Stivena Švarca i drugih ostavilo je snažan utisak na mene i pomoglo mi da stvorim sliku o načinu rada u Americi.“
Ostin je 120 kilometara udaljen od San Antonija, a Srbin svaki slobodan trenutak koristi da se druži sa nekadašnjim saigračima iz Partizana Žofrijem Lovernjom i Davisom Bertansom.
„Mnogo mi je drago što su Žofri i David članovi San Antonija. Sa Lovernjom i njegovom porodicom video sam se nekoliko puta, a Bertans je odigrao jednu utakmicu za nas na početku sezone. Kasnije je postao konstantan u rosteru Sparsa. Raspored je veoma zgusnut, ali i pored toga nađemo vremena da se družimo i prisetimo dana provedenih u Partizanu.“
Božić je sa 412 odigranih mečeva prvi na Partizanovoj večnoj klupskoj listi i teško je verovati da će ga uskoro neko prestići. Za kraj raporta iz Teksasa poslao je novogodišnju poruku čitaocima portala Sport kluba.
Svima od srca želim pre svega dobro zdravlje, a onda u podjednakoj meri vere i strpljenja koje će da vas vodi ka ostvarenju snova,“ istakao je Božić i potom specijalnu čestitku uputio navijačima kluba iz Humske:
„Za one koji vole Partizan dodao bih još jednu želju, da klub za koji navijaju premaši njihova očekivanja.“
