“Ono što se definisalo do sada je da grupa igrača sa Novog Zelanda može da bude okosnica A tima jer ulaze u drugu polovinu decenije njihovih karijera i to su najbolje igračke godine. U narednom periodu očekujem da će još neki da uđu u nacionalni tim, ali pojavili su se i neki novi igrači. Kada se to sklopi, kada se situacija sa koronom smiri i kada se takmičenja vrate u normalu, mislim da dolazi period kada možemo da očekujemo nešto više od zlatnih momaka. Potrebno je stvoriti miks generacija, gde će evropski i svetski šampioni pomoći u stvaranju jednog tima koji bi se otisnuo na prvi nivo. Verujem da mi to možemo”, u intervjuu za Direktno.rs kaže Veljko Paunović.
Trener engleskog Redinga, doveo je omladince Srbije na krov sveta 2015. godine na Novom Zelandu i trenutno rezultate reprezentacije Srbije gleda sa velike udaljenosti i suzdržava se od komentara. U intervjuu za Direktno.rs, jedan od naših najdarovitijih stručnjaka na poslednji neuspeh “orlova” protiv Škotske gleda iz jedne druge vizure, ali ceneći instituciju Fudbalskog saveza Srbije suzdržao se od bilo kog komentara o “orlovima”. Ali, jeste odgovorio na jedno ključno pitanje za budućnost.
Kada će igrači sa Novog Zelanda biti sposobni pojedinačno ili zajedno da daju Srbiji kao 2015, možda je iluzorno tražiti da budu svetski prvaci, ali bar da podignu selekciju na viši nivo od sadašnjeg?
– Nerealno je očekivati da svi budu na tom reprezentativnom nivou, ali ne znači da ne može i da se dogodi. Neki već jesu na tom nivou, a već vidim da mediji postavljaju pitanje da su neki na vratima nacionalnog timma, dok su neki već prošli kroz njih. Da razumemo jednu stvar, generacijski selekcije donesu grupu igrača u “A” tim, retko kada je to svih 25 fudbalera koji su činili taj tim. To opet ne znači da ne može da se dogodi. Može, uvek postoji prvi put da se desi da većina bude u nacionalnom timu. Ono što se definisalo do sada je da grupa igrača sa Novog Zelanda može da bude okosnica, ulaze u drugu polovinu decenije njihovih karijera i to su najbolje igračke godine. U narednom periodu očekujem da će još neki da uđu u nacionalni tim, ali pojavili su se i neki novi igrači. Kada se to sklopi, kada se situacija sa koronom smiri i kada se takmičenja vrate u normalu, mislim da dolazi period kada možemo da očekujemo od zlatnih momaka nešto više.
Može li se to očekivati već u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru 2022?
– Moramo da znamo da se ta generacija naslanja na generaciju 94, koja je bila evropski prvak. Ta Mitrova generacija se naslanja na 93, i tako dalje… I ostale generacije koje dolaze iza one koju sam vodio nose veliki talenat i igrače koje treba u budućnosti integrisati i pripojiti. To je neki raspon koji bi trebalo da gledamo. U pravljenju jednog tima potrebni su iskusni igrači koji mogu da pruže igre na reprezentativnom nivou. Potrebno je stvoriti miks generacija, gde će evropski i svetski šampioni pomoći u stvaranju jednog tima koji bi se otisnuo na prvi nivo. Verujem da mi to možemo.
Kako gledate na fenomen da stručnjaci srpsku Superligu ocenjuju kao slabu, nezanimljivu, navijači je i ne gledaju, a Crvena zvezda i Partizan su u poslednje četiri godine šest puta su igrali u grupnoj fazi evrokupova?
– Mislim da je Zvezda je uradila odličan posao. Zvezdan Terzić se okružio kvalitetnim ljudima, među njima je i mnogo mojih prijatelja iz reprezentacije, Mitar Mrkela je jedan od njih. Strukturisao je klub, prestale su da se mešaju fudbalske sfere. One moraju da se sažimaju: uprava, sportski deo, navijači, mediji. Te sfere kad se strukturišu i vode na pravi način sa planom, vizijom i sa liderskim sposobnostima mogu da dovedu do kontinuiteta dobrih rezultata. Struktura tima i kluba je dinamična i zbog toga je i ranjiva, i mora konstanto da se neguje, analizira i obnavlja. Okolnosti su jako bitne. Partizan je isto toliko veliki klub da koliko god se dešavaju neke okolnosti uvek će biti kompetentan. Ako ne za Ligu šampiona, boriće se za Ligu Evrope. Partizan, Zvezda i reprezentacija će uvek da budu na marginama uspeha jer su to jake insistucije. Pitanje je sa ostalim klubovima, kako ih približiti ovom nivou. Gledano sa moje distance i iz perapektive izgleda da možemo da kažemo da se u Superligi nešto malo promenilo.
Kako ste se odlučili da preuzmete posao u Redingu, kakve sve reference mora da ima trener da bi uopšte bio kandidat za menadžera u engleskom fudbalu?
– Stvari se dešavaju kao i uvek u svetu fudbala. S obzirom na neke kontakte koje imaš i na osnovu onoga što si napravio, uradio, na osnovu reputacije. Klub je tražio promenu, ja sam bio na “marketu”, ništa neuobičajeno. Kada je postojao prvi kontakt, kada smo stupili u razgovore, nastavila se priča dalje i trebalo je da pripremim projekat, a već sam ga imao pripremljen.
Kod Vas se stvari dešavaju nekim prirodnim redom, pokazao je to, za sve nas možda neočekivan, odlazak u Čikago Fajer. Da li je Reding bio vaš očekivani iskorak u karijeri?
– Svakako mislim da jeste. Ne mogu da kažem koji će klub biti ili koja će zemlja biti, ali znam šta tražim za sebe i kakve korake treba da napravim kako bih išao u karijeri u smeru i postao uspešan trener zapamćen po rezultatima. Ali, i po tome što razvijam igrače i ljude, kao i da unapredjujem sredine u kojima radim. Kako svojim fudbalskim, i ljudskim vrednostima, tako i poslovnim iskustvom i znanjem.
Kako ste Vi gledali na ponudu Redinga?
– Kao na veliku priliku ali svakako da nije ni idealna s obzirom na okolnosti i situaciju koju smo zatekli u klubu. Zbog rezultata, ali i u koronavirus svetu. Bila je prilika, iskreno mislim da sam sazreo za ovakav izazov koji nije lak. Koliko god se činilo ljudima da to nije tako, pogotovo sada kada imamo mnogo povreda, koje su opet deo fudbala i one se dešavaju, a uglavnom su mehaničke usled udaraca ili okolnostima koje ne kontrolišemo, izazov je težak jer je Čempionšip dugačko takmičenje koje zahteva plan, istrajnost, pripremu, mentalitet i viziju.
Čempionšip je posle Liga petica najnapornije takmičenje. Imali ste, sada je jasno, dobar početni plan ali kako je bilo u vašim okolnlostima pripremiti ekipu za takvu ligu?
– Preuzeo sam ekipu dve nedelje pred početak prvenstva i morao sam da budem 14 dana u karantinu zbog protokola koronavirusa. Uradio sam svoj domaći zadatak unapred, sa obzirom da sam bio bez kluba i bio u Čikagu. Dok sam čekao i tražio novi projekat, paralelno sam radio na svom unapredjivanju i obrazovanju na raznim poljima, i paralelno radio na planu koji će biti izvršni, bez obzira na ligu, na zemlju. Na to kakav je tim. Znao sam da sledeću šansu koju dobijem neću imati mnogo vremena, već moram da sve uradim da funkcioniše od starta. Tako da sam se fokusirao na fundamente, na bazične stvari, na ono što je “nannegošibl” – “nema pogađanja”. Sve ono što je logično i što ćemo se svi složiti da prihvatamo. Da skratim, došao sam sa planom koji je jednostavan, koji može da se izmeri i sprovede. To je bio cilj, mnogo je kompleksnije nego što ja kažem, ali uvek sam gledao da to bude jednostavno, da mogu da komuniciram to i da mogu da ga preispitam, analiziram. I ako treba adaptiram.
Postali ste hit s početka lige, poslednji porazi su refleksija povreda, ali nisu pokvarile plasman. Kako ste zadovoljni dosadašnjim delom?
– Naravno da sam zadovoljan, poslednja nedelja nam je bila jako teška i što se tiče povreda i što se tiče rezultata. Još teža jer smo igrali strašan fudbal. Svakog protivnika smo po onim statistikama što su manje bitne a opet se mere, nadmašili. Od svakog rivala smo bili bolji u utakmicama koje smo izgubili i sa mnogo prilika, poseda lopte, dobijenih duela. Međutim, upali smo u zamku akumulacije i neiskustva jer imamo dosta debitanata u Čempionšipu koja je, rekli smo već, jedna od najtežih na svetu, a rotirali smo zbog povreda. Ali, ono što je najvažnije, uradili smo domaći zadatak na vreme, a to je da smo ostvarili bodovni saldo koji nam je značajan i daje nam mogućnost da se u ovoj pauzi konsolidujemo i da se vratimo na svoj put. Fudbalski maraton se ubrzo nastavlja.
Postoji li zacrtani cilj koji ste definisali i da li posle startnog uspeha postoji pritisak da se ostane u vrhu, juri za Premijer ligom?
– Ne dozvoljam nikome da gleda u tabelu, već se samo koncentrišemo na sledećeg protivnika. Ništa nam dobro ne bi donelo da počnemo da gubimo fokus, jer je on naš sledeći rival za koga treba da se pripremimo. Što se tiče svega ostalog, jako sam obazriv i ne dozvoljavam nikome da gleda na plasman, da pravi proračune zato što je previše rano, jer mi još nismo ekipa koja ima iskustva da tako nešto radi. Ja sam mlad trener, ali sam prošao mnogo toga kao igrač i kao strateg. Jako dobro znam mentalitete i kako loša procena i loša očekivanja mogu da naškode timu i naškode jednom odličnom početku i preduslovima koje smo sami sebi stvorili.
Lepo je videti pored Vas i Vladimira Ivića u Čempionšipu, da li ste u kontaktu?
– Videli smo se na utakmici, pozdravili i poželeli jedan drugom sve najbolje. Svako mora da se fokusira na sebe jer su ovo dva različita tabora i živimo u vremenu kovida gde nije pametno da se krećete mnogo, kontaktirate i viđate sa ljudima.
Kako u vremenu kovida uspevate psihološki da održite ekipe, da im skrenete misli sa pandemije?
– Prvo morate fizički da ih čuvate. Stvorili smo kontrole i protokole gde igrači mogu da budu opušteni kad dođu u sportski centar, koji je sasvim nov. Još uvek se gradi i glanca i razvija, ali igrači imaju utisak sigurnosti. Baš sam imao fudbalera na probi koji je došao iz ekipe Premijer lige i rekao je “imate ovde strašan ambijent, familijaran i voleo bih da budem deo ove grupe”. Lepo je kad dobiješ takav fidbek, kad neko dođe sa strane i kad ti nešto tako kaže. To je ono što smo hteli da napravimo. Igrač mora da se oseća siguran, mora da se oseća zaštićeno i voljeno. Na sve to ide posle i trening, sve ostale stvari tehničko, taktičke i fizički koje treba da radimo – zaključuje Paunović.
Tekst preuzet sa portala Direktno. rs
