Poraz u večitom derbiju, u kome je izbegnuta katastrofa, ogolio niz problema, koji će morati da se rešavaju na leto, ako ne bude kasno
Petu sezonu zaredom, Partizan će sezonu okončati bez ijednog jedinog trofeja u vitrinama i ta činjenica je dovoljna, porazna sama po sebi, iako je Kup Srbije zapravo samo utešna nagrada, koja godinama unazad i nema preveliku težinu.
Mnogo veća briga za crno-bele je činjenica da klub ni ovoga puta neće primaći šampionskoj tituli, ako se to pitanje nekada uopšte i postavljalo kao opcija s obzirom na okolnosti, a najveća je svakako nemoć tima crno-belih u jučerašnjem derbiju, u kome je Crvena zvezda slavila sa dva gola razlike, a mogla je da postigne još pet da sreća i golman Aleksandar Jovanović nisu sprečili bruku.
Nije ovde reč samo o minulom večitom derbiju, u kome je Partizan “viša sila” spasla katastrofe, reč je o kompletnom prolećnom delu sezone u kome tim igra loše, stihijski, bez plana, organizacije, efikasnosti… Činjenica da je u 90 odsto utakmica crno-belih ključna i najsvetlija figura bio i još uvek je golman Aleksandar Jovanović, kome navijači već mesecima “dižu bistu”, najpre svedoči da u igri ekipe nešto debelo ne štima.
I, možda bi postojao utisak, makar prividni balans da u napadu “cvetaju ruže”, da Partizan postiže pet, a prima dva ili tri gola u meču, no, daleko je od toga. Ofanzivna patnja je gotovo jednaka defanzivnoj, a činjenica da iz utakmice u utakmicu ne postoji jasno opredeljenje u samoj igri, da li se tim brani u niskoj zoni, pa napada iz tranzicije, da li stoji u srednjoj zoni, pa direktnim loptama traži ofanzivce ili, pak, pritiska poslednju liniju rivala, teško je definisati.
Teško je čak proceniti i same pozicije nekih igrača, jer se prečesto menjaju, pa imamo situaciju da je, recimo, Aldo Kalulu u prethodnih nekoliko mečeva promenio tri pozicije, kao i najkreativniji fudbaler Gajas Zahid, koji je definitivno najproduktivniji kao polušpic, dok na “osmici” naprosto predaleko od gola, a trkački nije kadar da obavlja defanzivne zadatke u toj zoni…
Igor Duljaj; Foto: Nikola Tomić
Kako bilo, ukoliko Igor Duljaj i Partizan nastave zajedno i po okončanju sezone, kada će to uostalom i biti tema razgovora, sem ako crno-belima posle nedeljnog meča sa TSC ne bude ugroženo i drugo mesto, jasno je da trener i klub moraju pod hitno da urade dve stvari: Da angažuju bar četiri nova fudbalera u odbrani, koja je “rak rana” aktuelnog tima Partizana, kao i da pojačaju stručni štab trenerima koji će se baviti tom odbranom, ali i ostalim, taktičkim detaljima u samoj igri, jer sa aktuelnim defanzivcima i sa relativno površnom pripremom utakmica, Partizan nema šta da traži u evropskim kvalifikacijama.
Porozna odbrana
Piter Olajinka je dva puta nadmudrio Aleksandra Filipovića za Zvezdine golove; Foto: Mileta Mirčetić
Pod pretpostavkom da će jedini “kršten” štoper – Svetozar Marković napustiti klub tokom leta, jer mu je i vreme da se naplati i okuša u jačoj sredini, Partizan će u odbrani ostati ogoljen. Koliko je pomenuta linija tima porozna potvrdilo se i u minulom derbiju, ali i u nekolicini utakmica ovog proleća. Protiv Crvene zvezde, crno-beli su primili dva gola na nivou amaterizma, jer kako drugačije nazvati lošu procenu leta, odnosno “podletanje pod loptu” u napunjenom kaznenom prostoru?
I, nije prvi put, odbrana tima iz Humske očajno se postavlja i reaguje na bočne lopte tokom cele sezone, nema tu ni dobrih procena, ali ni dovoljno “srca”. Nije bilo ni dovoljno rada sve do protekle reprezentativne pauze kada je vrag odneo šalu u Lučanima, no, za korekciju u martu, smiraju sezone, naprosto je kasno.
Sam kvalitet je takođe upitan, jer, sem pomenutog Svetozara Markovića, nijedan od igrača, koji trenutno imaju minutažu nemaju niti kvalitetan skok, odnosno procenu. Postoji vidljiv problem u anticipaciji, postavljanju, takođe u igru jedan na jedan, što se videlo upravo protiv Zvezde, a ni mnogo smisla, pa imate vidljiv detalj, da, recimo, levi bek u prvih 45 minuta deset puta izbaci loptu u aut iz čiste pozicije. To nije nivo Partizana, niti je ikada bio…
Odlazak Belića nije nadoknađen i ostavio je “rupu” između odbrane i veznog reda
Kristijan Belić na večitom derbiju; Foto: Nikola Tomić
Takođe, odbrana koliko god bila slaba, naprosto nema ni dovoljnu podršku druge linije tima, najpre defanzivnih vezista. Odlazak Kristijana Belića tokom zime ne da je stvorio problem, stvorio je nepremostiv jaz, “rupu” u maneveru koju ne mogu da zakrpe ni Leonard Ovusu, ni Frank Kanute, niti mladi Denil Kastiljo i Mateja Stjepanović. Ekvadorac je možda najbliži “modelu” koji odgovara, ali se radi o momku od 19 godina, koji jedan meč odigra sjajno, a na sledećem ga nema nigde (primer Čukarički i pretposlednji derbi sa Zvezdom).
Možda Belić igrački nije bio bolji od nekih od pomenutih fudbalera, mada je i to upitno, ali njegova energija, strast prema igri i ljubav prema Partizanu, vukli su kao lokomotiva ceo tim tokom jeseni, uz sjajan učinak na poziciji koja mu nije bila primarna. Tako imate primer da je Zvezda nešto drugačijom idejom omogućila Mirku Ivaniću i Stameniću da se pojavljuju iz drugog plana na duge lopte preko odbrame, a da defanzivni vezisti Partizana naprosto ne reaguju, ne pomažu poslednjoj liniji. Ovusu, jer to očigledno ne može da prepozna i Zahid, koji kao “osmica” to ne može ni da stigne.
Ima Partizan, odnosno stručni štab opravdanje za mnogo stvari, dobar deo proleća je bio lišen pomoći Mateusa Saldanje, još nekolicina igrača je imala probleme sa povredama u nekim ključnim utakmicama. Takođe, činjenica je da je bilo odluka na štetu crno-belih u derbijima koje je sudio Pavle Ilić i u Humskoj smatraju da su žestoko oštećeni u prvenstvenim duelima, za razliku od sinoćenjeg u kome je Miloš Milanović obavio fenomenalan posao, gotovo bez greške.
Opravdanje je sigurno i činjenica da su trener Duljaj i tim u velikoj meri žrtve potpune institucijalne, istorijske nemoći kluba, koja se ogleda u nemogućnosti da taj isti klub obezbedi bar minimalnu ravnopravnost u statusu u Fudbalskom savezu Srbije, za čije članove su, podsetimo, i predstavnici Partizana glasali, na uštrb Nemanje Vidića, Sudijskoj organizaciji, odnosno arbitara…
Klub bez zrna uticaja
Foto: MN Press/Marko Metlaš
Partizan mesecima nema predsednika kluba, samim tim nema ni UO, bar ne zvanično, o čemu je nedavno govorio i Zoran Laković u ime UEFA, istakavši da evropska organizacija uopšte ne zna ko su članovi u Humskoj. Milorad Vučelić je podneo ostavku, brinući se da će biti “tema” na protestu navijača, a onda je, poput drugog najpoznatijeg vampira iz dela “Leptirica” Milovana Glišića, u srpskoj mitologiji – Save Savanovića, počeo da se “pojavljuje u vodenici kad je pun mesec” i po potrebi, da li da disciplinuje Igora Duljaja ili, pak, seče slavski kolač.
Pojavio se i pre tri dana da ubedi igrače, koji su apsolutno bili protiv te ideje, da ipak izađu i odigraju derbi, iako je sa ostatkom vrhuške kluba 24 sata pre toga u saopštenju “čvrsto obećao” da Partizan neće igrati polufinale Kupa, iznoseći pritom niz uvreda na račun sudije Pavla Ilića.
Setio se, odnosno, “neko” ga je u međuvremenu podsetio gde mu je mesto, sa njim i Partizanu, koji je u tako turobnoj atmosferi, uz negodovanje igrača i “more” glupih teorija zavere o sabotaži, otišao na najvažniji meč u srpskom fudbalu. Gromoglasno je najavljena i jasna poruka FSS i Sudijskoj organizaciji, koja se završila fijaskom – majicom koja je svetlost dana ugledala samo na društvenim mrežama, žutim kartonom za malo kašnjenje koji je bespotrebno opteretio Svetozara Markovića, te “napucavanjem” prve lopte Sameda Baždara na tribine, što je izazvalo opšte nezadovoljstvo, ogorčenje, pa i smeh među navijačima crno-belih, voljnih da se ovoga puta ide do kraja.
Što reče neko pametan u masi: propustili su priliku da ćute i postanu heroji, tako su i prošli na kraju.
Originalni članak: Telegraf.rs
