Pripremni meč u Atini nije nosio bodove, ali je nosio jednu vrlo prepoznatljivu Partizanovu bolest. Crno-beli su imali dva poena viška, loptu u rukama i dvadesetak sekundi da posao privedu kraju, a onda su za pola minute isporučili sve što trener ne želi da vidi ni u julu, a kamoli u septembru. Izgubljena lopta, propuštena odbrana i Markus Foster potpuno sam u uglu za trojku sa zvukom sirene — 100:99 za PAOK.
Dva lica iste ekipe u prvom poluvremenu
Partizan je u drugoj četvrtini pokazao onu verziju koju Đoan Penjaroja želi da vidi u Evroligi. Vildoza je delio lopte kao da su teledirigovane, Tanasković je čitao svaku razmenu, a Kevarijus Hejs je gospodario u reketu. Rezultat je pratio igru — 54 poena na poluvremenu i dvocifrena prednost tokom prvog poluvremena koja je delovala uverljivo.
Problem je što je ta ista ekipa u prvom kvartalu delovala kao da nema odgovor na Džedija Osmana, koji je sam ubacio 15 poena i pretio da meč zaključi pre pauze. Kad se dobro odigra jedan period, a loše drugi, u pripremama to nije tragedija. Kad se ista promena raspoloženja ponovi u trećoj četvrtini, već postaje obrazac.
Treća deonica u kojoj se Partizan izgubio
Sve što je crno-beli tim izgradio u drugoj četvrtini, potrošio je za nekoliko minuta nastavka. PAOK je stigao do sedam poena prednosti, Nik Kalates je počeo da diriguje kao da igra plej-of, a Osman je nastavio da kažnjava svako sporije zatvaranje. Partizan je u toj deonici primio 27 poena i to najbolje govori gde je meč pukao.
Ono što je tu vredelo pažnje bila je reakcija Kajla Olmana početkom četvrte četvrtine. Amerikanac iz Evrokupa je uradio ono što se od igrača njegovog profila i traži — odbrana, pa trojka uz dodatno slobodno bacanje, pa preokret. U trenucima kada je ekipa tražila mirnu ruku, on je bio taj koji je tu ruku ponudio. Devet poena nije velika cifra na papiru, ali je Olman odigrao meč koji Penjaroju sigurno interesuje više od statističke rubrike.
Finiš u kome je Partizan prokockao skoro dobijeni meč
I onda ono što boli. Partizan je preživeo čak i Kalatesovu trojku sa preko osam metara uz zvuk sirene za kraj treće četvrtine. Došao je do dva poena viška u poslednjih dvadesetak sekundi. Imao je napad. Loše ga je odigrao. Onda je usledila odbrana u kojoj je Foster posle ofanzivnog skoka ostao potpuno sam u uglu, imao vremena da se namesti i pogodio sedmu trojku iz deset pokušaja.
Nije problem izgubiti u pripremama. Problem je izgubiti na način koji već drugu godinu zna da se ponovi kada rezultat postane bitan — kroz izgubljenu loptu u presudnom napadu i nepokrivenog šutera u presudnoj odbrani.
Šta se vidi iz statistike
Osman sa 27 poena i Foster sa 25 su nosili PAOK, i to je normalno. Sa Partizanove strane, Hejs sa 18 poena i dominacijom u reketu deluje kao igrač koji će brzo naći svoju ulogu. Tanasković sa 16 nastavlja da bude jedan od najprijatnijih iznenađenja pripremnog perioda, a Džons sa 14 poena i pet asistencija drži bekovsku liniju na okupu. Vildoza je stao na svega pet poena, ali sa šest asistencija — i dalje je on taj koji povezuje.
Ono što nedostaje jeste skok u odbrani i minut-dva mirnije glave u završnicama. To nisu problemi koji se rešavaju talentom, nego navikom.
Sledeći test već u subotu
Partizan će u subotu od 16 časova igrati protiv poraženog iz duela Panatinaikos — Burg. To znači još jedan meč u kome se traži hijerarhija rotacije, ne rezultat. Penjaroja sada ima konkretan materijal za trening — snimak poslednjih dvadeset sekundi je verovatno već pušten u svlačionici.
Pripreme služe upravo tome. Da ekipa napravi grešku koju u sezoni ne sme da napravi. Ovog puta ju je napravila. Ostaje pitanje da li je crno-beli tim iz Atine poneo pravu lekciju ili samo poraz.
