Partizan na Kalemegdanu pokazao da može i bez zavisnosti od Karlika

Partizan je na Kalemegdanu, pred oko 2.000 navijača, savladao Bešiktaš rezultatom 89:71 u meču koji je nosio više od atmosfere pripremne utakmice na otvorenom. Karlik Džons je sa 22 poena bio prva violina, ali daleko interesantniji podatak od njegovog učinka je što je Partizan najveću prednost pravio baš u minutima kada je on sedeo na klupi. Za sredinu septembra, uoči završnog turnira priprema u Atini, to je vest koja vredi više od samog rezultata.

Ambijent koji je i pomogao i odmogao

Tradicija pripremne utakmice na otvorenom već ima svoju priču — Tašmajdan, Sajam, sada Kalemegdan. Vizuelno, sve je bilo kako treba. Košarkaški, prva deonica je pokazala zašto ovakve utakmice retko liče na pravu košarku: više promašaja, čudnih odluka i, na trenutak, neprijatan momenat kada se asistent Đoana Penjaroje, Aca Matović, okliznuo pokušavajući da dobaci savet igračima. Utakmica je bila kratko prekinuta, na svu sreću bez težih posledica.

Paradoksalno, baš je taj incident kao da je probudio ekipu. Karlik je od tog trenutka počeo da radi ono što najbolje radi — da rastura odbranu Bešiktaša iz svih pozicija, uključujući trojku uz faul koja je bila najsvetliji individualni momenat prvog poluvremena. Na odmor se otišlo sa 43:38.

Kada Karlik sedne, a Partizan i dalje raste

Ovo je deo koji zaslužuje pažnju više od samog rezultata. Prednost od pet poena na poluvremenu poslednjim minutom obezbedio je Luka Vildoza sa nekoliko zrelih poteza, uz dve trojke Arijana Lakića. U trećoj četvrtini Lakić je pogodio i treću za prvu, dvocifrenu razliku — sve to dok je Džons bio na klupi.

Nema potrebe od jedne pripremne utakmice praviti dokaz da je problem prošlogodišnje ekipe rešen, ali je ovo bar signal koji vredi zabeležiti. Kada Karlik odmara, neko drugi mora da drži konac. Vildoza je izgleda spreman da preuzme taj deo posla u trenucima kada Pajola, po utisku sa ovog meča, ne uspeva da drži isti nivo kreacije — iako svoj deo završava odbranom.

Ulazak u poslednji kvartal koji zvuči starije od septembra

Sa 66:55 pre poslednjih deset minuta, meč je praktično bio odlučen. Skoti Vilbekin je pogađao sa distance, ali Partizan nije dozvolio da mu koncentracija padne — a to je, verovatno, i najveća pohvala večeri. Pripremne utakmice se često izgube upravo u tim „nebitnim“ minutama kada svi žele da se pokažu, a niko ne želi da odbrani skok. Ovde toga nije bilo.

Penjaroja je odigrao ekipnu rotaciju, šansu dobio praktično svako osim Kevarijusa Hejsa koji se oporavlja od lakše povrede, dok je Itan Tompson odmarao. Dvocifren je pored Džonsa bio i Lamar Stivens sa 11 poena, ali suština nije u pojedinačnim brojkama — nego u tome što je ekipa izgledala kao ekipa i protiv Evroligaša koji je došao spreman.

Šta znači pobeda pred put u Atinu

Bešiktaš Dušana Alimpijevića jeste pripremni protivnik, ali nije mekan test. Došao je motivisan, sa evroligaškim ambicijama i srpskim selektorom na klupi koji zna kako se pripremaju ozbiljne utakmice. Partizan ga je dobio ubedljivo, i to način na koji ga je dobio govori više nego same brojke.

U četvrtak crno-beli putuju u Atinu na završni pripremni turnir, gde ih u prvom meču čeka solunski PAOK. Tu će već biti manje slikanja, a više košarke po pravoj meri.

Ovo je bila lepa noć na Kalemegdanu, ali i podsetnik na jednu meru koju vredi zadržati: dobro je što Karlik igra na ovom nivou, još bolje je što je Partizan pokazao da postoji košarka i kada on sedne na klupu. Ako to ostane tako i kad sezona počne stvarno, biće to vredniji dobitak od pripremne pobede.

VolimPartizan.rs