Vojvodina je u Humskoj deklasirala Partizan pokazavši šta znači imati plan, dok crno-beli tonu sve dublje u krizu koja više nije bezazlena.
Rezultat 3:2 zvuči kao meč koji je do kraja bio otvoren. Nije bio. Vojvodina je u nedelju popodne na stadionu u Humskoj odigrala fudbal koji Partizan trenutno ne ume ni da imitira, a crno-beli su, četvrtinu prvenstva iza, ostali zaglavljeni u problemu koji sve manje liči na loš period, a sve više na strukturnu manjkavost. Marko Savić je za nekoliko meseci dva puta uzeo meru ekipi Saše Ilića, a 14 bodova zaostatka na tabeli nije više statistika koja se pravda planom. To je razlika u nivou.
Ukratko
- Vojvodina je bila bolja u svakom segmentu, a rezultat 3:2 je milosrdan prema Partizanu.
- Milan Kolarević je meč odveo tamo gde je hteo — sa dva gola i autoritetom koji Humska godinama nije videla od gosta.
- Partizan je 14 bodova iza Novosađana i više nema prostora da se pretvara da je konkurent za vrh.
Kolarević kao potpisnik večeri, ne samo strelac
Ono što Kolarevića izdvaja iz statistike nije brojka pored njegovog imena, nego način na koji je vodio igru. Prvi gol je stigao posle njegovog udarca iz akcije iz kornera, koji je Sidni Lima skrenuo u mrežu iza Miloša Krunića. Drugi je bio čist pokazatelj klase: dubinski pas Lazara Ranđelovića, lopta pala pored Nardina Mulahusejnovića i Lime, a Kolareviću je preostalo samo da smireno pogodi mrežu pošto brazilski štoper nije uspeo da očisti situaciju.
Ali suština je u onome između. Kolarević je milovao loptu, tražio jednostavna rešenja, delio je saigračima, dizao ritam kad je trebalo. Imao je i šansu na startu koju je Nikola Simić uspeo da spreči, a Vojvodina je i pre golova imala niz situacija u kojima je delovalo da u kazneni prostor Partizana ulazi bez otpora. Golovi su bili posledica, ne slučajnost.
Savićeva Vojvodina ima šmek koji Humska nema
Novosađani su na Autokomandu došli kao ekipa koja tačno zna šta radi. Dragan Rosić je odbranio veliku šansu Simića dok je bilo 0:0 i dao timu miran temelj. Njegoš Petrović je gazdovao sredinom terena, kapiten Dejan Zukić menjao ritam kako je gostu odgovaralo, Petar Sukačev je levom stranom funkcionisao i kao bek i kao krilo, a Đorđe Crnomarković je odradio posao u duelima sa Žeom i Kojzekom, sve dok ga Austrijanac na kraju nije nadmudrio za drugi gol domaćina.
Ovo je ekipa koja je u prethodnoj sezoni dva puta savladala Crvenu zvezdu, a u razmaku od četiri i po meseca dva puta i Partizan. Kada se to dešava sistemski, prestaje da bude tema slučajnosti i postaje pitanje kvaliteta. Četiri pobede zaredom, dve uzastopne na strani, Čukarički i Partizan pregaženi u istoj nedelji — mentalna barijera koju je Vojvodina imala u glavnom gradu jasno je probijena.
Partizan bez kvaliteta i bez ideje, sa kratkim bljeskom u drugom poluvremenu
Kod Ilićeve ekipe je sve providno. Meč je otvoren dobro, sa energijom podsećajućom na derbi, sa pokušajima preko Žea i Simića, sa jednom obećavajućom situacijom Aleksića. A onda je Partizan nestao. Do kraja prvog poluvremena praktično nije postojao na terenu.
Ulazak Milana Vukotića i Dembe Seka na početku drugog dela doneo je bolji utisak, i istina je da su crno-beli u jednom trenutku bili bliži izjednačenju nego Vojvodina trećem golu. Sek je bio uporan i sebičan, Kojzeku je Rosić skinuo sjajnu priliku, ali umesto 2:2 stiglo je 1:3 — kontra, Sukačev do Ranđelovića, snažan šut koji se od Milićeve noge odbio u mrežu. Drugi gol Kojzeka u nadoknadi bio je kozmetika, ne priča o obrtu koji je bio blizu.
Četrnaest bodova zaostatka nisu više loš start
Ovo više nije rani period sezone u kome se stvari „traže“. Deveto kolo je iza, četvrtina prvenstva je odigrana, a Partizan je 14 bodova iza Vojvodine i u poziciji u kojoj se pitanje više ne postavlja o Evropi nego o tome kako izgleda plan iz kojeg bi trebalo da izađe iz krize. Ekipa koja je nedavno promenila trenera igra fudbal. Sastav koji je Ilić dobio pokušava da igra fudbal. Razlika između te dve rečenice objašnjava razliku na tabeli.
Vojvodina je otišla iz Humske sa tri boda i utiskom pretendenta za sam vrh. Partizan je ostao sa 3:2 koje krije koliko je meč zapravo bio jednosmeran i sa pitanjem koje je sve teže gurati u stranu: ako ovako izgleda plan, kako će izgledati loš period? Ako ovako izgleda dobro otvaranje meča, koliko dugo Humska još može da toleriše da bude zarobljena u živom blatu iz kog se, kako stvari stoje, izlaz još ne vidi
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
