Partizan je u Humskoj izgubio od Vojvodine 3:2. Posle IMT-a i kragujevačkog Radničkog, ovo je bio još jedan udarac u sezoni koja već sada nosi istorijski pečat — crno-beli su posle osam kola pretposlednji na tabeli. Saša Ilić nije birao meke reči. Rekao je ono što se sa klupe i tribina više ne može ulepšavati: ovako nešto se skoro nikad nije desilo u istoriji Partizana.
Prvo poluvreme koje je odlučilo meč
Meč je izgubljen pre njegovog kraja. Na poluvremenu je bilo 0:2, a Ilićeva dijagnoza bila je direktna.
„Nismo imali kontrolu u srednjem redu u prvom poluvremenu. Šanse koje smo imali, bile su iz zadržavanja Žea, pa onda iz nastavka. Primimo gol iz prekida i karambola, ne zatvorimo prostor kada nas neko nadskoči i onda je bilo teško u drugom poluvremenu sa određenim izmenama. Momci koji su ušli su doneli određenu energiju, ali nije bilo dovoljno.“
To nije alibi. To je opis ekipe koja u ključnim duelima gubi druge lopte, ne zatvara prostor posle prekida i ulazi u meč bez potrebne agresije. Kada dva puta primite gol na taj način, povratak postaje borba protiv rezultata i protiv sopstvenog ritma.
Agresija koju je Vojvodina imala, a Partizan nije
Ilić je priznao rivalu ono što se videlo sa tribina.
„Čestitam Vojvodini na pobedi, bili su mnogo agresivniji od nas. Većinu drugih lopti su dobili, dva gola smo primili iz skoka. Morali smo mnogo agresivnije i borbenije da uđemo u meč. Kada primiš dva gola, teško je da se vratiš. Imali smo neke periode u drugom poluvremenu kada smo napadali, ali i oni su imali šanse koje su promašili.“
U Partizanu se ovakve rečenice teško slušaju, ali još teže se osporavaju kada ih izgovara trener posle trećeg teškog poraza zaredom u sličnom scenariju. Problem nije samo ishod. Problem je obrazac: spor ulazak, gubitak kontrolnih zona, golovi iz situacija koje ozbiljna ekipa mora da rešava rutinski.
Rečenica o publici koja peče više od tabele
U Humskoj je bilo skoro 10.000 ljudi. Podrška je stajala i u teškom periodu. Ilić je to primetio — i odmah dodao rečenicu koja peče.
„I tome će verovatno doći kraj. Hvala na podršci ekipi i meni. Težak period je za nas, tu smo gde smo na tabeli, skoro nikada u istoriji se to nije desilo Partizanu.“
To nije ucena navijačima. To je priznanje da strpljenje ima granicu, čak i na Humskoj. Partizan može da izgubi meč. Može i da prođe kroz lošu seriju. Ono što ne može dugo da nosi jeste osećaj da je pretposlednje mesto postalo „tu smo gde smo“, a ne alarm koji zahteva hitan odgovor u igri, tonu i standardu.
Ilić nije pokušao da glumi da je sve pod kontrolom. Za to zaslužuje elementarnu poštenost u čitanju izjave. Ali poštenje trenera ne briše odgovornost. Pretposlednje mesto posle osam kola nije statistički kuriozitet — to je sportski i klupski problem koji traži jasniji odgovor od konstatacije da je teško.
Poraz od Vojvodine 3:2 samo je poslednji u nizu. Prava težina večeri nije u tome što je rival otišao sa tri boda iz Humske, nego u tome što je trener Partizana javno rekao da klub stoji tamo gde skoro nikada nije stajao. Kad se takva rečenica izgovori posle meča, više nema prostora za blage interpretacije. Ostaje samo pitanje da li će reakcija na terenu stići pre nego što i ona podrška od skoro 10.000 ljudi stvarno počne da nestaje.
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
