Ovo više nije kriza — ovo je slobodan pad, i niko na Topčiderskom brdu izgleda ne zna gde je kočnica. Treći poraz u nizu, sramna odbrana koja je pokleknula pred decom iz “klase 2007” i trener koji nema ni alat, ni iskustvo, ni autoritet da zaustavi ono što se dešava. Partizan iz Lučana nije doneo poraz — doneo je dijagnozu. A dijagnoza glasi: ovo je tim koji se bori za opstanak od sopstvene ništavnosti, ne za titulu, ne za Evropu, nego za goli sportski dignitet.
Šta je Partizan pokazao u Lučanima — i zašto je to poražavajuće
Nikad lakše nije bilo dobiti Partizan nego ove sezone. To više nije provokacija — to je konstatacija koju potvrđuje raspored: IMT, kragujevački Radnički, sada i Mladost. Tri poraza u nizu, i to ne od evropskih grandova, već od domaćih ekipa koje su prosto zapele jače od proseka. Radovan Ćurčić, iskusni strateg, pustio je crno-bele da se dodaju, šutiraju i promašuju iz pozicija iz kojih je teže promašiti nego pogoditi — a onda im održao lekciju iz efikasnosti. Konačno 3:1 za domaće, i drugo poluvreme koje više nikoga i ne zanima.
Ovo su fakti. Ali fakti su samo koža — ispod je nešto mnogo gore.
Odbrana Partizana kao karikatura — greške koje se ponavljaju
Ono što je najviše zabolelo u Dragačevu nije rezultat, nego način. Ista bolest, drugi grad. Tri dana ranije u Madridu odbrana je pokleknula zbog neodgovornosti pojedinaca. U Lučanima — apsolutno isti recept.
Samson, toliko hvaljen (na osnovu čega, i dalje mi nije jasno), ponašao se kao Demba Sek na Kolisebumu. Zaboravio je da blokira centaršut Ćirića. Mitrović i Milić stajali statični pored Tašovskog kao da gledaju trening. Krunić — golman vraćen posle “slučaja Jovšić” — nije reagovao ni kod prvog ubačaja, ni kod drugog. Aleksić je rekreativno ispratio Todosijevića iz drugog plana, kao da je na šetnji.
| Segment tima | Ocena posle Lučana |
|---|---|
| Golman | Nereagovao na dva prilaza koja se moraju braniti |
| Odbrana | Statična, neodgovorna, individualne greške |
| Vezni red | Nekonektovan sa napadom |
| Napad | Utešni gol Dembe Seka za 3:1 |
| Klupa | Bez reakcije, bez odgovora |
Ne postoji jedan segment ovog tima za koji bi se ozbiljno moglo reći da funkcioniše. Ni jedan.
Zašto Partizan sada realno igra za opstanak, ne za trofeje
Reč “opstanak” u kontekstu Partizana zvuči kao svetogrđe. Posle 50 godina praćenja ovog kluba, prvi put je pišem bez ironije. Kada te tuku ekipe koje bi u normalnim godinama trebalo da rutinski dobijaš, i to ne senzacionalno već sistemski — onda više ne pričamo o borbi za titulu. Zvezda beži, Evropa je praktično izgubljena (šanse za proboj u Ligu konferencije protiv Hetafea sada su ispod jedan odsto, ako uopšte postoje), a u ligi tri poraza već znače da si u zoni gde se ne postavljaju pitanja o vrhu, već o dnu tabele.
Ovo nije katastrofično predviđanje — ovo je aritmetika onoga što se videlo na terenu.
Saša Ilić i teret koji ne može da nosi sam
Sada dolazimo do najtežeg dela. Saša Ilić je legenda ovog kluba. Čovek koji je oblačio dres kada je to nešto značilo, kapiten, simbol. Ali legenda i trenerski posao nisu ista stvar, i ono što se vidi na klupi je bolno: Ilić nema iskustva da razgradi krizu ovog obima, nema autoriteta da natera igrače da promene mentalitet u toku sedmice, i — što je najgore — nema alat.
Alat mu nisu dali. To je istina koju treba reći.
Letnji prelazni rok bio je katastrofa. Tim nije pojačan, već je drastično oslabljen u odnosu na prošlu sezonu. A sada se od trenera koji je do juče bio pomoćnik i početnik traži da izvuče čudo iz garniture koja je ispod nivoa lige, a kamoli Evrope. Ilić snosi odgovornost jer je pristao na posao — ali korenska odgovornost je u kancelarijama, ne na klupi.
Paradoks “dece kluba” koji Partizan ne želi da čuje
I evo momenta koji me je najviše pogodio, i o kome će malo ko pisati. Ćirić, Tašovski, Todosijević — sva trojica iz “klase 2007”. Deca kluba. Samo — lučanska deca.
Dok se u Humskoj konstantno pozivaju na “decu kluba” i “mlade nade Partizana”, tim iz Lučana — po proseku godina najstariji u ligi — poražava crno-bele preko svojih tinejdžera. Nije poenta u tome što Mladost razvija mlade. Poenta je u tome što Partizan priča o mladima, a rezultati govore da tuđi omladinci imaju više hrabrosti, više odgovornosti i više kvaliteta od naših. To je dijagnoza koja peče više od 3:1.
Šta sada — i ko će odgovarati za sramotu
Revanš sa Hetafeom stiže na tim koji baulja. Liga konferencije je fantazija. Superliga je već postala teren za preživljavanje, ne za osvajanje. A najveće pitanje ne glasi “da li će Ilić opstati na klupi” — glasi “ko će odgovarati za katastrofalan letnji prelazni rok koji je doveo klub do ovoga”. Zato što bilo ko ko sada dođe da spašava — ako Ilić padne — dobija istu garnituru sa istim ograničenjima.
Odgovorni na Topčiderskom brdu žive u zabludi već mesecima. Sada je vreme da se probude, jer navijači jesu.
