NIJE Danilo Pantić izbrojao još ni pune 22 godine a u karijeri već ima toliko toga iza sebe da se stiče utisak da ga ništa ne može iznenaditi ili izbaciti iz koloseka. Pregurao je Dača mnogobrojne kritike zbog preranog odlaska u inostranstvo i burne scene prilikom napuštanja Humske, a zatim je valjalo stoički podneti priče svih onih koji su na isti način ispratili i njegov povratak u Partizan letos.
– Verovatno je mnogima delovalo strašno to što sam se vratio posle svega. Poslušao sam svoju savest i želje, i posle razgovora sa sportskim direktorom Ilievom, odlučio da se vratim. Nije bilo nikakvog straha i pritiska, to je bila moja odluka – poručuje Pantić iz Limasola, gde se crno-beli pripremaju za proleće.
Interesantno je da je Pantić imao više glasova “protiv” nego “za”, čak i u najbližem okruženju.
– Ljudi iz okruženja nisu bili za to. Više su se oni plašili kako ću biti dočekan nego ja sam. Da sam se plašio, ne bih nikuda ni krenuo, uvek sam voleo izazove.
Kada se osvrne na period u kojem je stavljao tačku na crno-belo odrastanje, mladi vezista iskreno priznaje da je bilo veoma teško sve to izneti na nejakim plećima.
– U fudbalu je tako, danas te vole, sutra te mrze, i tako ukrug. Fudbal je baš surov. Bilo mi je teško da čitam razne stvari o sebi. S vremenom te to očvrsne i shvatiš da moraš da ideš dalje. Mnogo je teško kad odeš kao mlad igrač u inostranstvo, teško je snaći se. Odmah sam otišao na pozajmicu, bio više povređen nego zdrav.
Vezista Partizana na pozajmici iz Čelsija posle proživljenog u poslednje tri godine ima jasan savet za mlade igrače da ne srljaju.
– Tek kad odeš vidiš da to sve i nije baš tako sjajno. Moraš da budeš strpljiv, da čekaš šansu. Prvi utisak je najbitniji, posle ide lakše. Poželeo sam brzo da se vratim, i eto, letos se pružila šansa.
Momci iz Partizanove fudbalske škole često su prolazili pravu golgotu u odnosima s navijačima. Ni Pantić nije bio pošteđen salve kritika.
– Bilo je nezgodnih situacija. Trebalo bi da izađeš, da igraš i ne razmišljaš o tome šta ko priča. Ali svaka prozivka se čuje na terenu, a to, naravno, utiče na igrača. Ili jesi ili nisi za to, moraš sam da se izboriš sa tim. Jednostavno znam šta Partizan nosi, moraš stalno da budeš na nivou.
Ne krije mladi vezista da su mu svi bliži i dalji planovi u vezi s Partizanom.
– Znam da je bilo priče oko otkupa, i dalje se pregovara. Bio bih jako veoma srećan da ponovo zvanično postanem fudbaler Partizana na duži period. Ne žurim nigde, uživam ovde. Svi planovi su mi vezani za Partizan. Nadam se da ću u narednim godinama ostvariti ono što želim sa klubom.
Na kraju Pantić podvlači činjenicu da je sredinom decembra posle večitog derbija bio jedan od retkih igrača koji je sa osmehom dočekao pauzu.
– Ne mogu da kažem da sam napredovao, samo sam dobio kontinuitet utakmica. Kako da nekom pokažeš da li napreduješ ako ne igraš. Samopouzdanje i kvalitet su rasli iz utakmice u utakmicu, pa moram da kažem da meni pauza nije prijala. Tih poslednjih nekoliko utakmica sam odigrao najbolje, imam još mnogo prostora za napredak i verujem da ono pravo tek sledi – ističe Pantić.
