Dok na jednoj strani navijači ispraćaju igrače jedne ekipe bakljadom, dok izvode kornere na opštenarodnom veselju na pomoćnom terenu svog stadiona i dok se dozvoljavaju koreografije preko čitavog jednog dela nečijeg stadiona, dotle se na drugoj strani konstantno vrši tortura nad navijačima Partizana.
Poslednja u nizu desila se večeras u Nišu, pred rukometnu utakmicu između domaćeg Železničara i Partizana. Grobarima nije dozvoljeno da pozdrave svoje igrače, da im požele dobrodošlicu i daju “vetar u leđa”pred veoma važnu utakmicu. Privođenja, šikaniranja i pretnje i ovog puta bili su “zaštitni znak” tkz čuvara reda i mira.Vrhunac bezobrazluka i brutalnosti je bila zabrana unošenja transparenta podrške predsedniku kluba, gospodinu Željku Perkuniću, koji se ovih dan bori za život i koji na respiratoru bije bitku sa opakim virusom. Ako je poruka ohrabrenja “BRAT ŽELJKO BORAC U KRVI” bila toliko opasna po ovu državu, onda je suvišno bilo šta više komentarisati. Elem, posle skidanja transparenta na stadionu Partizana pred jednu od utakmica u nastavku sezone, posle privođenja par dečaka u Inđiji koji su takođe pred utakmicu došli da pozdrave fudbalere, ovo večeras je jasan pokazatelj da državni organi definitivno imaju dva aršina prema navijačima dva najveća SDa u regionu.
O dešavanjima u Hali Čair i psovanju igrača Partizana od strane ljudi koji su službeno bili u hali, neka se pozabave organi RSS-a , mi kao verni navijači samo tražimo da zakon bude jednak za sve kao da i, u ova teška vremena, naši sportisti mogu kao i ostali da osete da smo s njima.
I ovom prilikom želimo našem Željku Perkuniću da pobedi u svojoj borbi za život, a verni, iskreni i pravi navijači(kao što je uostalom i sam Željko), bez obzira na sve, biće uvek uz svoj Partizan!
