Piše: Volimpartizan.rs
Postoje datumi koji u kalendaru jednog kluba stoje kao svetionici, a 21. april 1946. godine je upravo to – trenutak kada je beogradski fudbal dobio svoju dušu, a Partizan svoju prvu veliku pobedu nad večitim rivalom. Danas, kada sa distance od skoro osam decenija gledamo na taj vaskršnji duel, on ne deluje samo kao obična prijateljska utakmica, već kao proročanski čin koji je postavljen na mestu gde i danas kuca srce crno-bele porodice. Igralo se na igralištu BSK-a, na onom istom parčetu zemlje u Humskoj gde su generacije nas kasnije plakale i pevale. Partizan je tog dana bio domaćin, ne samo na papiru, već suštinski, na tlu koje će zvanično postati naš dom. Pobeda od 2:0 nad Crvenom zvezdom, koja je tada postojala tek nešto više od godinu dana, dok je Partizan brojao svoj sedmi mesec života, bila je prva naznaka dominacije koja će trajati decenijama. Ono što ovaj susret čini posebno mističnim je slika koju današnji navijači teško mogu da zamisle: Partizan je istrčao u belim dresovima, dok su gosti bili u plavoj opremi. Bila je to neka drugačija estetika, ali je žar na terenu bio onaj prepoznatljivi, koji i danas osećamo u stomaku kada se približi dan derbija. Franjo Rupnik je u 34. minutu postao čovek čije će ime zauvek ostati u analima kao ime prvog strelca u istoriji derbija, da bi u drugom poluvremenu Prvoslav Boba Mihajlović postavio konačnih 2:0. Mihajlovićeva priča je sama po sebi roman – bio je tu od osnivanja, nakratko osetio kako je “sa druge strane”, a onda se brže-bolje vratio tamo gde pripada, u Partizan, da tu završi svoj fudbalski put.
Kada pogledate sastav koji je tada izveo Partizan, vidite imena koja su postala sinonim za fudbalsku aristokratiju: Šoštarić, Brozović, Čolić, Simonovski, Đurđević, Aleksa Atanacković, Mihajlović, Palfi, Rupnik, legendarni Stjepan Bobek i Krnić, koga je kasnije zamenio Matekalo. Na drugoj strani bili su Mitić, Stanković, Đajić i ostali, ali su tog popodneva morali da polože oružje pred ekipom koja je tek počinjala da piše svoju veliku sagu. Oko 9.000 ljudi je, uprkos lošem vremenu, došlo da svedoči rađanju mita. Tih devet hiljada duša na Vaskrs 1946. godine osetilo je ono što mi koji decenijama dolazimo u Humsku znamo kao šesto čulo – da Partizan nije samo klub, već pokret koji pobeđuje i kada je “mlad” i kada mu okolnosti ne idu naruku. Derbi nije postao najveći jer je to neko dekretom odredio, već zato što je od prve sekunde, od tog prvog Rupnikovog gola, postavio standarde borbe i rivalstva koji su veći od samog sporta. Posle toliko godina intenzivnog praćenja svakog koraka u Humskoj, razvijete poseban senzibilitet za te istorijske niti koje nas povezuju sa korenima. Taj prvi susret u belim dresovima je dokaz da Partizan nikada nije bio statista, već onaj koji diktira tempo i postavlja pravila igre u ovom gradu.
Ono što me i danas, dok prelistavam stare izveštaje, tera na duboko razmišljanje, jeste taj osećaj jednostavnosti i suštine koji je tada vladao. Bez današnjeg glamura, bez miliona i reflektora, 22 čoveka su na lošem vremenu udarila temelj nečemu što će preživeti države, ideologije i promene sistema. Partizanova pobeda tog dana bila je čista kao dresovi u kojima su igrali. Postoji neka neobjašnjiva snaga u činjenici da smo rivalstvo počeli pobedom na “svetom tlu” u Humskoj, kao da je sudbina od prvog trenutka htela da nam stavi do znanja gde je centar fudbalske moći. Stalno se vraćam na tu cifru od 9.000 ljudi po kiši – to nije bila samo publika, to su bili pioniri koji su razumeli da se beogradski fudbal tog dana podelio, ali i zauvek spojio u čvor koji niko ne može da razmrsi. Možda neki mlađi navijači, naviknuti na crno-belu vizuelnu identifikaciju, ne mogu u potpunosti da dožive taj tim u belom, ali suština Partizana nikada nije bila u boji materijala, već u onome što se u tom dresu postizalo na terenu. Ta prva pobeda je bila prva lekcija komšijama o tome kako se igra za Partizan, lekcija koju očigledno mnogi ni do danas nisu u potpunosti savladali.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
