Dovođenje Krisa Silve ima košarkašku logiku, ali Partizanu u Evroligi donosi i administrativnu glavobolju koju je klub morao da vidi pre nego što je stavio 17. ime na papir. Pravilnik elitnog takmičenja dozvoljava 16 aktivnih košarkaša, a crno-beli sada moraju da skinu nekoga sa spiska da bi Gabonac uopšte mogao da zaigra. Na papiru zvuči kao tehnikalija. U praksi — neko ko je deo svlačionice od leta mora da čuje da u evroligaškoj rotaciji više nije potreban. Logika i minutaža upiru prstom u Kajla Olmana, i baš to što je rešenje tako očigledno meni smeta.
Zašto Partizan u Evroligi mora da skrati spisak
Pravilnik Evrolige nije komplikovan: tokom sezone klub može da registruje do 20 košarkaša, a u svakom pojedinačnom trenutku na aktivnom spisku sme ih biti najviše 16. Mlađi igrači ne ulaze u kvotu, ali Partizanu u ovoj računici ne rasterećuju ništa jer na aktivnoj listi nemaju tu ulogu. Silva je 17. ugovoreni igrač u evroligaškom rosteru, i to znači da pre njegovog zvaničnog upisa — koji sledi tek posle lekarskog pregleda i potpisa — neko iz postojeće šesnaestorice mora da napravi mesto. Nije stvar želje. Stvar je forme koja se predaje pre naredne utakmice.
Olman kao najverovatnije rešenje Partizanove gužve
Kada se izliju minuti kroz prvih jedanaest kola Evrolige, tri imena se izdvajaju kao kandidati: Olman, Žofri Lovernj i Mario Nakić.
| Kandidat | Pozicija | Trenutna uloga |
|---|---|---|
| Kajl Olman | Bek | Sve češće van rotacije |
| Žofri Lovernj | Krilni centar | Povremena, skromna minutaža |
| Mario Nakić | Krilo | Tanja rotacija, ali deo plana |
Nakić i Lovernj bar imaju neku funkciju — povremenu, ali postojeću. Olman nije na tom spisku, i to nije tajna ni u svlačionici ni na tribini. Logika kaže da je najmanje bolno skinuti igrača koji ionako ne igra. Ljudski deo priče je nešto drugo. Olman je profesionalac koji je potpisao da pomogne, a sada mu se saopštava da ni u Evroligi nije potreban. Posle godina praćenja ovog kluba, naučio sam da ovakve odluke uvek imaju posledice koje se ne vide odmah.
Šta Silva donosi Partizanovoj unutrašnjoj liniji u Evroligi
Silva nije kopija nikog od postojećih centara, i to je najvažniji argument u korist transfera. Posle pobede nad Baskonijom, u kojoj je Tonje Džekiri gospodario reketom na obe strane terena, jasno je da Partizan ima klasičnog centra sa težinom i prisustvom. Silva je druga vrsta — pokretljiv, atletski eksplozivan, igrač koji može da napadne licem ka košu i protrči tranziciju.
Đoan Penjaroja time dobija opciju koju do sada nije imao: da izmeni ritam utakmice bez zamene uloge, već zamenom tipa igrača. U Evroligi, gde se mečevi često lome kroz jednu desetominutnu deonicu u kojoj protivnik ne može da pročita tvoje izbore, to je stvarna taktička vrednost.
Hejs, Vilis i puna slika Partizanovog rostera
Slika nije kompletna dok se Kevarijus Hejs ne vrati u ritam. Hejs je prvi defanzivni centar — čovek koji preuzima, zatvara obruč i daje sigurnost u odbrani koja se ne meri statistikom. Kada on uđe u punu formu, trio Džekiri – Hejs – Silva postaje jedan od raznovrsnijih u takmičenju, jer pokriva tri različita profila na istoj poziciji.
Dodajte oporavljenog Dereka Vilisa, čiji šut za tri otvara prostor spoljnim igračima, i Penjaroja konačno ima rekvizite za sistem koji je od leta pokušavao da postavi. Problem je što se o toj slici priča već nedeljama, a mi je još nismo videli na parketu u punom sastavu.
Gde Partizanov spisak u Evroligi još može da zaškripi
Skidanje Olmana rešava trenutnu računicu, ali ne i sve potencijalne. Ako se Hejs ili Vilis vrate sporije nego što se planira, ako neko od centara povredi u decembru, ako se jave problemi sa formom — spisak od 16 odjednom izgleda tanko. Evroliga dozvoljava 20 registrovanih tokom sezone, i to je prostor koji će Partizan verovatno morati da koristi. Pitanje nije samo ko sada ispada, nego ko se sprema da uđe ako zatreba. To je deo posla koji se ne vidi dok ne postane hitan.
Nešto me kopka u celoj ovoj priči. Olman je očigledan izbor, ali u klubu koji je ovog leta javno pričao o dubini kao ključnoj reči sezone, skidanje profesionalnog beka sa evroligaškog spiska dok Hejs i Vilis još nisu u ritmu zvuči kao kalkulacija koja može da se obije o glavu.
Da li je Olmanova minutaža signal da je stvarno višak, ili je samo žrtva trenutne hijerarhije? Zanima me pre nego što Penjaroja objavi ime.
