Dolazak Marka Pecarskog vratio je veru navijačima Partizana da lepši dani nisu toliko daleko.
Biser evropske košarke, odmalena zaražen crno-belim virusom, letos je napustio Bajern iz Minhena i došao u klub u kome je njegov otac Miroslav krajem osamdesedih godina prošlog veka doživeo potpunu afirmaciju.
Sedamnaestog februara će postati punoletan, a u svet ‚velikih‘ zakoračio je mnogo pre svojih vršnjaka. Trener Mega Bemaksa Dejan Milojević šansu mu je dao sa svega 16 godina, ali kako ga prezime koje nosi ne bi sputavalo u borbi za svoje parče slave u januaru 2017. preselio se u Bajern.
Ipak, u Bavarskoj mu nije bilo sve potaman i kada se pojavila mogućnost da obuče crno-beli dres nije mnogo razmišljao.
“Smatram da je dolazak u Partizan najbolja odluka za mene i moju karijeru. Dobio sam priliku da radim sa prvim timom i da kao vrlo mlad dobijem seniorsko iskustvo u jednom od giganata evropske košarke. Igram u Partizanu, kod kuće sam…Dovoljno razloga da napustim Bajern. Ljudi u klubu su zaista sjajni, trener i saigrači takođe, svi mi pomažu. Zadovoljan sam i mislim da je to bila prava odluka,“ rekao je Pecarski za Sport klub.
Pola godine Marko je proveo daleko od porodice. Bio je deo velike Bajernove porodice, neko ko je trebalo da predstavlja budućnost kluba iz Bavarske, ali nije bilo sve kako je mladi košarkaš zamišljao.
“Ne žalim što sam iz Mege otišao u Bajern. Živeo sam u drugoj zemlji i u potpuno drugačijem okruženju. Stekao sam veliko iskustvo i za mladog čoveka to je i te kako dragoceno. Upoznao sam nove ljudi, ali nije ispalo sve kako treba. Neke stvari je trebalo da budu drugačije… Ne bih da ulazim u detalje.“
Pecarski je u Minhenu bio deo sistema selektora reprezentacije Srbije Aleksandra Đorđevića, ali sa prvim timom Bajerna nije odradio nijedan trening. Vratio se u svoju zemlju i klub u kome je njegov otac Miroslav za tri sezone (1987/88, 1989-1991) igrao Fajnal-for Kupa šampiona 1988. i osvojio Kup Radivoja Koraća godinu dana kasnije.
“Tek sam došao u klub i još ‚upijam‘ Partizan. Otac mi je pričao svoja iskustva i njegovi saveti su mi dragoceni. On je sa 20 godina bio član sjajne generacije crno-belih, sve je prošao i prava je osoba da mi približi veličinu Partizana. Uživam da igram za ovaj klub i verujem da će sve biti kako treba. Nadam se da ćemo imati mnogo uspeha u budućnosti. Zato sam uostalom i došao u Humsku.“
Kada je letos potpisao ugovor sa Partizanom tadašnji trener Miroslav Nikolić je najavio povratak crno-belih nekadašnjim vrednostima i formiranje ekipe od budućih asova srspke košarke. Očekivalo se da Pecarski odmah dobije jednu od značajnijih uloga u timu, međutim, bilo je mečeva u kojima uopšte nije ulazio u igru. Mutina najveća zamerka bila je Markova igra u odbrani.
“Da, bila je priča da će da se forsiraju mladi igrači. Zašto nisam više igrao? To je već odluka trenera. Trudio sam se da iskoristim svaki minut koji sam dobio, a da li sam dobijao dovoljno minuta u to ne želim da ulazim. Mislim da dajem doprinos ekipi kad god sam u igru. Šta je bilo, bilo je. Imamo novog trenera Nenada Čanka, meni dobro poznatog iz Mege, vredno radimo i u jednom trenutku moraće da nas krene. Igre koje smo prikazivali u prethodnom periodu nisu merilo Partizanove snage.“
Pecarski je letos sa juniorskom reprezentacijom Srbije (do 18 godina) osvojio Evropsko prvenstvo u Slovačkoj, u timu u kojem je bio i Balša Koprivica, sin nekadašnjeg saigrača njegovog oca Miroslava u Partizanu Slaviše. Pecarski je imao uspeha i sa mlađim kategorijama Mege, gde mu je trener bio Čanak, a prvi seniorski trofej očekuje u crno-belom dresu.
“Vratio sam se u Partizan da bih osvajao trofeje. Niko nije zadovoljan rezultatima, ali znamo da možemo mnogo bolje. Mladi smo, imamo potencijal. Plasman na fajnal-for ABA lige je realan, mislim da svaki igrač veruje u to i da bi to trebalo da bude normalna stvar. Kada uđete u plej-of sve je moguće. Što da se ne nadamo tituli? Moramo da imamo najveće ciljeve jer su nas ranije generacije na to navikle.”
Uporedo sa obavezama u seniorskom timu Pecarski je aktivan i u mlađim kategorijama. U konkurenciji sa vršnjacima apsolutno je dominantan i bilo je mečeva u kojima je imao brutalnu statistiku.
„Ne delim utakmice na velike i male. Tako sam naučen. Izuzetno sam takmičarski nastrojen i uvek se trudim, bez obzira za koje godište igram, da pružim maksimum. Ne gledam ko je protivnik, a u juniorskim mečevima tek shvatim koliko mi znači rad sa seniorima i koliko sam napredovao.“
Izvor: KK Partizan
Za mladog igrača vrlo je bitno da bude svestan i svojih nedostataka. Pecarskom je jasno da nije idealan.
“Za seniorsku košarku mi nedostaju fizičke predispozicije kako bih se ravnopravno nosim sa jačim igračima. Naravno i čvrstina u odbrani, ali to će doći sa radom. Nemam dovoljno iskustva, a kako sezona bude osmicala i budem više igrao i trenirao mane će biti sve manje vidljive.”
Mladi košarkaš ima tri velika cilja u karijeri. Jedan je već ispunio…
“Uvek mi je bila želja da igram za Partizan, klub za koji navijam, zatim odem u NBA i postanem reprezentativac Srbije,“ bez mnogo razmišljanja ističe Marko koji u Megi nije imao priliku da igra sa Nikolom Jokićem, ali bi voleo da krene njegovim stopama.
„Nikola je sjajan. Igramo na sličnoj poziciji. Pažljivo pratim njegove utakmice i pokušavam da ‚ukradem‘ neke detalje. Voleo bih da radim nešto od toga što on radi u NBA, ali rano je da sada o tome pričam. Bio sam 2016. na Džordanovom kampu u SAD i osetio deo tamošnje košarke. Upoznao sam i legendarnog Reja Alena, što mi je u tom trenutku izgledalo kao ostvarenje sna.”
Partizanov tinejdžer izuzetno je zreo za svoje godine. Odmeren, pribran…
“To sve polazi iz porodice, od vaspitanja, ali ima i do mog karaktera. Pritom u kući imam oca koji je bio košarkaš. Imam mnogo prednosti za svoje godine,“ naglasio je Pecarski u razgovoru za Sport klub.
Izvor: You Tube ABA Liga
