„Uz poštovanje prema Partizanu i moju želju da se vratim u Humsku, ali ne sa 70. godina, jer ne znam ni da li ću u to doba biti živ, spreman sam da pomognem na više načina. Ali, ovog trenutka, iz mnogo, mnogo razloga teško da mogu u srpski fudbal“
Malo, po malo, pa eto priče o povratku Marka Nikolića u Partizan. Čuju se, samo stidljivo, i ovih dana takve glasine.
– Partizan, ma koliko teška bila situacija, uvek u sebi nosi magiju velikog kluba. I da se ne lažemo, svakome prija interesovanje takve institucije. Ista je situacija i sa Crvenom zvezdom. Privilegija je to retkih, imponuje da vas navijači cene i hoće. E, sad ostaje treći deo priče – realnost.
A to je?
– U ovom trenutku deo sam velikog projekta, zadovoljan i rešen da dovršim posao u Mol Vidiju. Korektan odnos sa predsednikom kluba podrazumeva dva rešenja mog statusa: radiću dok ljudi u klubu budu zadovoljni, ili ne dobijem dovoljno dobru ponudu. Tek tada mogli smo da razgovaramo o raskidu, u tišini, racionalno. Prosta logika!
Šta je konačan odgovor crno-belima?
– Uz poštovanje prema Partizanu i moju želju da se vratim u Humsku, ali ne sa 70. godina, jer ne znam ni da li ću u to doba biti živ, spreman sam da pomognem na više načina. Ali, ovog trenutka, iz mnogo, mnogo razloga teško da mogu u srpski fudbal. Da se samo razumemo, posle 11 godina karijere u tri različita i velika kluba, volim svoju zemlju i ljude u njoj, ali moja faza karijere ne dozvoljava povratak – jasan je stav Marka Nikolića.
Izvor Sportski žurnal
