O razlozima povratka, načinjenoj nepravdi, zaokretu u politici prema sudijama i o tome da li je buntovnik za naš portal govori trener Partizana koji smatra da je „platio veliku cenu“, ali dodaje da od svojih principa neće odustati
Prošli put uvod i razrada. Bio bi i zaključak da ga nisu oterali. Sad ponovo piše ono što svaki Grobar želi da (pro)čita. S tim što je najpre morao da, kao kad se u školi ocenjuju sastavi iz maternjeg jezika, izvlači na margine brljotine Ivana Tomića, pa tek onda da nastavi rad na zadatu temu: „kako postati šampion“.
Jednom nije uspeo, jer je izgubio u Novom Pazaru i dozvolio Crvenoj zvezdi da ga već u prvom prolećnom kolu pretekne i do kraja ne ispusti prednost. Drugi put, kad je stekao opipljiiju bodovnu zalihu u odnosu na večitog rivala nije mogao da pretpostavi da će ga neki umni ljudi pomeriti sa funkcije, a još manje da će ga skoro isti godinu i po kasnije praktično zamoliti:
„Spasavaj“.
Sad Marko Nikolić želi da završi posao, neuporedivo zahtevniji nego u prethodna dva izazova. To je jedan od razloga zbog kojih je, kako sam kaže, prihvatio da se letos, u turbulentnom periodu, kad klub nije imao ni predsednika, ni novca, ni Evropu, vrati u Humsku 1.
„Presudila su dva detalja. Najpre, hteo sam da osetim sud Partizanove javnosti, što mi je od velikog značaja i tek kad sam video pozitivne reakcije rešio sam da prihatim ponudu. Drugo, postoji želja da na neki način nadomestim nedostatak iz prvog mandata, posle dobijenih derbija, velike bodovne prednosti, učešća u Ligi Evrope, značajnih transfera igrača, uvedenog tima u finale Kupa. Praktično sam imao duplu krunu na dohvat ruke. Smatram da mi je nepravedno oduzeta prilika da završim sezonu osvajanjem trofeja koji su mi izmakli za mesec ili dva“, u prazničnom intervjuu MOZART Sportu 37-godišnji stručnjak vraća film na na niz teško objašnjivih, ne samo sad, dešavanja na Topčiderskom brdu.
Pomenutli ste „nepravedno oduzetu šansu“. Od ljudi koji su vas tad bez ikakvog rezona smenili neki su i dalje u klubu, na bitnim funkcijama?
„Život je takav. I sport je takav da se neke stvari okrenu. Možda se, vođene nekom višom silom, dese prirodne kompenzacije. Verujem da je potrebno biti ispravan i tačan, čak nekad i platiti cenu, da bi se na kraju stiglo tačno tamo gde svako od nas zasluži“.Koliko je Marko Nikolić 2017. različit od Marka Nikolića 2014?
„Nikad više nisam radio nego sad. U smislu vremena i koncentracije. Svako jutro sam u „Zemunelu“ između 7.30 i 8.00. Prvu kafu pijem sa kondicionim trenerom Mišom Filipovićem i Nadom, ženom zaposlenom u našem sportskom centru. Dolaze ostali treneri, radimo ceo dan. Najveća razlika je što sam uspeo da kontrolišem emocije. Usmerio sam energiju i misli isključivo na stvari na koje mogu da utičem. Ne dopada mi se mnogo toga u ovdašnjem fudbalu, ali izbegavam da se bavim njima. Osim što ih ponekad, sa pozicije struke, prokomentarišem“.
———————————————————————–
PODILAŽENJE NAVIJAČIMA – KRATKOG DAHA
Može li da se kaže da ste Grobar, u smislu navijačkog opredeljenja?
„Gde god sam radio nisam se služio udaranjem u grudi ili pozivanjem na tavku vrstu strasti. To je najlakši način da se podiđe publici, samo što je on kratkog daha. Ko me zna privatno zna i o čemu se radi. Ovo je klub u kome svi koji radimo i koji ga volimo – neka to bude i deo odgovora na vaše pitanje – moramo da damo sve za njegov uspeh. On se poklapa i sa našim privatnim interesima. Prefesionalac sam, ali pokazujem veliku količinu emocija kad radim u Partizanu. Trudim se da ih, kad god je to moguće, potisnem u drugi plan, kako ne bi ugrozile profesionalno rasuđivanje“.————————————————————————-
Kontrolisane emocije se odnose na sve ređe, gotovo iskorenjeno, komentarisanje suđenja. U prvom mandatu to je bilo kao „dobar dan“, a minule jeseni delovali ste potpuno mirno. Kako ste se obuzdali?
„Rekoh, to je ono na šta ne mogu da utičem. Ako bih nešto izgovorio, ugrizao bih se za jezik. Moj posao je da držim koncentraciju Partizanovih fudbalera. Oni razmišljaju i reaguju na isti način. Rade ono na šta mogu da utiču. Traže istinu na terenu. Da tu časno i pošteno odbranimo dres Partizana, koji nam mnogo znači. Svima“.
Da li to onda zahteva i promenu ličnosti?
„Ja nikad neću pobeći od sebe. U novijoj istoriji Partizana nijedan trener nije platio veću cenu od mene, baš zato što nisam hteo da odustanem od svojih principa. To sigurno neću promeniti ni ovoga puta“.
—————————————————
SMIŠLJENO ISKLJUČENJE PROTIV RADA
Kad smo kod suđenja i vašeg temepramenta, deluje da ste na utakmici sa Radom, krajem avgusta, namerno zaradili isključenje, u nameri da pokažete bunt. Meč je praktično već bio rešen (vodili ste 2:0 posle pola sata), sudija Novak Simović nije pokazao na penal posle starta Maraša nad Leonardom, isključio vas zbog protesta, a onda ste napravili gaf koji je razmrdao publiku, odbijajući da se pomerite sa klupe nekoliko minuta?
„Ha-ha-ha… Dobra procena. To se češće viđa, na primer, u košarci, gde trener nekada može da ostvari uticaj na igru na takav način. Ima toga i u fudbalu, svedoci smo da se neki od najvećih trenera današnjice ponašaju slično i zato bih se složio da je to bilo ciljano i planirano. Podiglo je nivo mobilizacije publike, tima i kluba. I to iz perioda, činilo mi se, letargije, mirnoće. Malo smo uzburakali mirnu vodu i probudili emocije, jer sport bez emocija – ne može“.————————————————————————
Aleksandra Džikića iz košarkaškog kluba i vas Partizanova publika dožiljava kao svetionike, ljude spremne da „poginu za svoje ideje“, pokažu neslaganje za vladajućim principima društva, u formi slogana „punk is not dead“.
„Da se razumemo, politika me uopšte ne zanima. Niti sam političar, niti analitirač. Mogu samo, ponekad, da prokomentarišem pojave u društvu ako sam 100 odsto siguran da je to dobro za Partizan i srpski sport. A naša publika voli ljude koji imaju stav“.
Mada, znate kako to ide u ovoj državi, odmah kažu: „evo ga ovaj buntovnik, šta se opet javlja“. Smetaju li vam takvi komentari?
„Ne doživljavam sebe kao velikog buntovnika. Samo radim ono što mi je posao. Mogu da pokažem neslaganje sa nekim pojavama. Kao, na primer, kad su se posle našeg remija sa Radničkim iz Niša, pojavili naslovi „ode titula“. Polovinom novembra? Tad još nismo dobacili ni do polovine prvenstva. Nisam sklon euforiji, niti depresiji, zato nisam mogao da shvatim da neko na 20-ak utakmica do kraj priča kako je sve gotovo. Ako je to bunt… Pre bih rekao: realno sagledavanje“.
Pitamo to zbog toga što vas javnost, na forumima i u komentarima na društvenim mrežama, tako doživljava?
„Razumem u kakvom medijskom vremenu živimo, ali u njega ne mogu da se uklopim. Imamo po 10.000 komentara na nekoj vesti, a samo po 2.000 ili 3.000 ljudi na stadionu. Privržernost klubu se pokazuje tako što se zagreju grla i dlanovi, a ne tastature. Znam da su svima zanimljive Leonardove objave na Instagramu, međutim, meni je to poslednje na listi prioriteta. Svako može da ostavi komentar, međutim, bitan mi je samo sud Partizanove publike. Njeno mišljenje osluškujem“.Opet, 10.000 komentara, a 3.000 ljudi na tribinama?
„Meni to ne smeta, međutim, takve pojave nisu normalne. To što nema naroda na srpskim stadionima je vezano za mnogo faktora. Raduje me što se Partzanova publika polako počela da se identifikuje sa timom. Ljudi veoma pozitivno gledaju na našu seriju dobrih rezultata i to me raduje“.
———————————————————————–
PORUKA MLADIM IGRAČIMA
U prvom mandatu, među izjavama urezanim u pamćenje je i ona da je naše prvenstvo, maltene, postalo „razvojna liga“ za igrače koji brzo odu u inostranstvu i tamo – nestanu. Kako se odupreti negativnom trendu koji se čak produbio?
„Ne mogu da se pomirim sa pričama da je Partizan usputa stanica, da je ovo klub u kome je dovoljno odigrati malo kako bi se ostvario transfer. Imamo primere igrača kao što su Živković, Pantić, Lukić ili Šaponjić, nemaju bitne uloge u novim klubovima. A imamo i one poput Ace Mitrovića i Ninkovića, prvo su ostavili neki trag u Humskoj, pa pravili malo ozbiljnije karijere napolju. Poruka mladim igračima, njihovim roditeljima i agentima je: nije suština bitisanja u Partizanu da se odigra neki minut samo da bi se otišlo što pre, glavom bez obzira, nego mora prvo da postoji odnos prema klubu i dresu. Tek onda njihove karijere dobijaju smisao“.————————————————————————
Koliko ste zadiovoljni onim što ste uradili za četiri meseca u odnosu na ono što ste očekivali kad ste zatekli „razvaljen“ tim?
„Bio bih prestrog ako bih rekao da nisam zadovoljan. Više od niza dobrih rezultata (15 pobeda i dva remija) od Spartaka do Spartaka me raduje što i se nijednom u toj seriji Partizan nije provukao. To znači da rezultati nisu posledica srećnih okolnosti. A ne čini me zadovoljnim što smo i dalje na drugom mestu. Zato nisam euforičan, niti previše radostan. Posle svega, u igri smo za oba trofeja, što nam daje dosta motiva pred početak priprema. Za razliku od prošle godine u ovo vreme kad je bodovni zaostatak bio ogroman, a ekipa se pripremala za nešto što dolazi kasnije, sad će se uigravati za konkretne stvari“.
Šta je Marko Nikolić poželeo sebi u novogodišnjoj noći?
„Zdravlje svojoj porodci i meni bliskim ljudima. A na profesionalnom planu da zadržimo stabilnost iz prethodnog perioda, ostvarimo takmičarske ciljeve, pošteno se borimo za dres ovog kluba i da vidimo gde će nas takvo opredeljenje dovesti u maju, junu, julu i avgustu“, zaključio je šef struke Partizana, uveren da bi na leto mogao do šampionskog pehara koju su mu pre godinu i po dana iz ruku praktično izbili ljudi koji su ga, kao lidera na tabeli, smenili.
IZVOR:mocartsport
