Kada je Nebojša Marinković, nekadašnji ljubimac Grobara i danas trener u mlađim kategorijama Partizana, prvi put video Bogdana Kostića na terenu, znao je – u tom detetu ima nešto posebno. Nije to bila samo tehnika, ni brzina, ni drskost. Bio je to karakter. Onaj isti karakter koji se ne uči, nego s njim moraš da se rodiš.
I zato nije bilo slučajno što je baš Bogdan Kostić bio jedan od junaka pobede Partizana protiv Oleksandrije u Katovicama. Njegov gol bio je nagrada za upornost, za rad, za veru. Ali i za emociju – onu sirovu, iskrenu, partizansku – koju smo svi videli na njegovom licu kada je, posle promašenog penala protiv AEK-a, pao na kolena pred Jugom i zaplakao.
„U mlađim kategorijama je bio ‘mali Živković’“, priseća se Marinković za B92 sport. „Ima tu lucidnost, ima talenat, ali ima i ono što je najvažnije – ponos i želju da uspe. Bogdan je dete Partizana. I to se vidi u svakom njegovom dodiru.“
Upravo takvi momci treba da budu budućnost Partizana. Ne oni koji dođu da se ogrebu o evropsku scenu, pa nestanu pri prvom izazovu. Već oni koji ponesu grb kao da im život od njega zavisi. Kostić je to pokazao u Poljskoj.
„Ja verujem da on može još mnogo. I ne samo on – imamo još takvih u omladinskoj školi, ali Bogdan je jedan od onih koji su već sad spremni za seniorski fudbal“, jasan je Marinković.
Partizan se ne gradi samo na budžetima, već na duši. A duša su deca koja rastu u Teleoptiku, koja znaju šta znači kada se tribina digne, kada te pozove, kada ti zvižduk pretvori krv u adrenalin.
Bogdan Kostić je jedan od nas. I posle ovog leta – to zna cela Grobarska porodica.
BUDI SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
Izvor: B92.sport
