Ni drastičan pad temperature, ni ekstremna ventilacija u Areni, kad joj vreme nije, nisu zaledili ruke prvotimaca Partizana, koji su relativno rutinski slavili u duelu sa Igokeom, na startu četvrtfinalne serije ABA lige. Ni u naznaci, nisu dozvolili neprijatnu epizodu iz ligaškog dela na istom mestu, mada nisu „reprizirali“ ni februarsko demontiranje rivala u Laktašima. U najkraćem, stalno vođstvo domaćina i, uporni gosti.
„Ovo je vrlo važan trijumf, bez obzira na konačnu razliku. U ovakvom sistemu takmičenja, računaju se pobede, od plus jedan, pa na dalje. Praktično smo svo vreme diktirali rezultat, mada je u jednom momentu bila evidentna dekoncentracija u ofanzivnom skoku. Uspešno smo započeli pohod ka krajnjem cilju, odbrani titule, sve je u našim rukama,“ rekao je Balša Koprivica za Sport Klub.
Za samo nekoliko dana, crno – beli su morali da zaborave evroligaške snove, posle Pirove pobede nad Valensijom i, okrenu se završnici u regionu. Onoj koja najboljem još uvek omogućava novu sezonu u najprestižnijem takmičenju. Sve ostalo, uključujući i „utešno“ mesto finaliste, završava na iščekivanju „dobre volje“ menadžmenta Evrolige, uz (ne)pristojnu novčanu nadoknadu. A na početku ABA doigravanja, dok ljubitelji ovog sporta već „tipuju“ odnos snaga srpskih večitih u projektovanom finalu, igračima je to dalek put kroz „pustinju i prašumu.“
„Nema razmišljanja o polufinalu, kada smo tek počeli četvrtfinale, da ne pričamo o finalnoj seriji. U svaku utakmicu ulaziš najbolje što umeš, uvek sa idejom da je dobiješ. Neću valjda da razmišljam kako ćemo nešto da izgubimo. Ako ti gubitničke misli lete kroz glavu, onda ne moraš ni da igraš.“
Centar kluba iz Humske, kao i njegovi saigrači, ne mogu ni da se „troše“ na ono „šta bi bilo, da je bilo“ u Evroligi. Ako „nečeg“ bude u ABA ligi, biće i nove evropske prilike.
„Posle ispadanja iz Evrolige, svi preostali mečevi biće mala – velika finala, uostalom, kao i sudar sa Igokeom. Što da ne završimo četvrtfinalni posao u dva susreta. Mislim da mi to možemo, imamo kvalitet uz sav respekt rivala. I novi sudar sa njima, biće priča za sebe, kao što se uvek ubaci po neki novi detalj.“
Partizan nije, uz svu rezultatsku dominaciju protiv Igokee, mogao da se opusti i, prepusti navijačkoj podršci. Ni uz sasvim solidan šut, posebno u prvom poluvremenu, adekvatnu agresivnost spoljnje linije, mali broj grešaka… Čak i plus 19 (84:65, 34. min), nije zagarantovao „razbibriga“ finiš. Usledila je serija gostiju (13:4), kao poslednji trzaj pred kapitulaciju. Ovo poslednje, nije padalo na pamet Džejlinu Smitu, koji je od kraja decembra prošle godine, pokušavao da se uklopi u novu klupsku sredinu. U poslednje dve, tri utakmice, počelo je da se nazire da hrvatski reprezentativac nije uzalud potegao put Beograda.
„Pomaže timu u oba segmenta, u napadu, ali i u odbrani. I što je još važnije, izvanredno se ponašao i kada nije igrao, što sam rekao pred svima u svlačionici. Bio je strpljiv, odlično trenirao, pa mu se sve „vratilo“. Ne znam još nikoga ko je loše trenirao, pa onda odlično zaigrao. Ko je loš na treningu, slično će i igrati, ili neće uopšte,“ pedagoški će trener Željko Obradović.
Originalni članak: Sport Klub
