Od danas na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte;
Autor teksta: Marija Andrić
Francuska prestonica je na nogama: Pariz dočekuje Partizan!“ Hoće li “Adidas arena” opravdati svoje crno-bele boje?
Partizanovci, na sceni je meč kakvog bi se postideli i sami „muzejski eksponati“ iz Luvra, jer Partizan stiže u Pariz – grad svetla, romantike, ali i košarkaške drame! Naš Partizan, koji je u seriji poraza težoj nego pariska zima, konačno ima priliku da prekine ovu, melodramu. Hoće li nam u gradu svetlosti ponovo pasti mrak na oči ili ćemo konačno progledati kao Esmeralda u pretposlednjoj epizodi?
Trenerska filozofija igra ključnu ulogu, može li Obradović svojom taktikom lepšom od Monalize i mudrijom od Rodenovog “mislioca” zaseniti francuskog Brazilca Tijaga Splitera? Nadamo se da je Obradović izvukao pouku iz Istanbula i da će Pariz goreti poput Notr-dama pre neku godinu kad smo ih pomogli sa miliončetom evrića za sanaciju štete. Sa druge strane mlađani Spliter tek što je izašao iz patika uskočio je u novi izazov, da li je spremio taktiku koje bi se postideo i sam učitelj Splinter ili će mu Željko pomrsiti konce i prosuti njegove nade niz kanalizaciju?
Željko Obradović, čovek koji bi verovatno mogao i Ajfelovu kulu da „ubedi“ da siđe sa postolja kao Hrvati u Atini, ponovo je na čelu Partizana, vodeći tim mudrošću drevnog alhemičara. Obradović je u Pariz došao da pokaže ipak ko je glavna faca u Evropi i nadanjem da je ovo poslednja šansa za iskupljenje. Ukoliko je naš trener skuvao čarobni napitak poput Druida kada su Asteriks i Obeliks pokorili slavnu imperiju, očekujemo da će večeras od Cezara ostati samo salata.
A na drugoj strani tu je trener Pariza Tijago Spliter, sa smirenim izrazom lica, kao da vodi neku francusku prestižnu kuhinju, a ne košarkašku ekipu. Nadamo se da će večeras igrati u ritmu Moravca umesto Sambe. Ali s Partizanom se nikad ne zna, jedno je sigurno Adriana Lima će svakako imati pobednika.
Partizan – izlazak iz poraza ili još jedan pad u dno tabele, dobro ne baš kao zvezda u ligi šampiona, ali to je druga tema…
Partizan nema baš romantičnu sezonu, ali ova ekipa, iako trpi poraze, uvek se vraća sa optimizmom. Vođeni kapitenom Vanjom Marinkovićem koji izgleda kao čovek koji bi sa pola terena gađao zatvorenih očiju, on je u večitom modusu „hoću, ali ne mogu“. Vanja je tu kao francuski šampanjac – ili će pogoditi i otvoriti slavlje ili će biti skupa boca koja samo lepo izgleda. Obzirom da je Vanja vrsni poznavalac francuskh kafana još od slavlja bronze sa Jokarom i Bogijem, verujemo da će našu ekipu povesti večeras na dobro poznato mesto.
I tu je naravno Isak Bonga koji igra sa stavom kao da je došao da pokori Bastiju, verujemo da će on biti predvodnik revolucije ali na srpski način. Hoće li se Francuzima osvetiti za poraz u olimpijskom polufinalu ostaje nam da vidimo. Ako Pokuševski i Balša nisu zalutali u Diznilend, imaćemo centarsku liniju za prolazak kroz trijumfalnu kapiju Pariza. Hoće li Pariz slaviti uz Indirine hitove na francuskom ili Partizan uz Pariške kapije Harisa Džinovića, odgovor ćemo dobiti u poslednjem činu, svakako Melini je svejedno.
Na pariskoj strani, igrači kao što su TJ Šorts i Nadir Hifi konačno imaju priliku da igraju pred domaćom publikom kao musketari u modernom oklopu. Oni imaju veliki san – da obeleže ovaj meč kao „francusku revoluciju u košarci“. Ali, hajde da vidimo, obzirom da naš tim ne raspolaže košarkaškim magom Filipom Čovićem koji bi jedini po visini parirao TJ Šorts-u i jedini mogao da ga čuva, moraćemo se zadovoljiti Vašingtonom ukoliko se opet ne maskira u Jaramaza. Ako naši bekovi udvoje Shorts-a, verujemo da će on opravdati svoje prezime i ostati kratak sa poenima a naši navijači slaviti uz Malvaziju.
Partizan i Pariz – dva tima u potrazi za pobedom, dva grada sa kulturama tako različitim kao što su dan i noć, dobro Beograd je ipak grad nemanjićko plavih autobusa i popodnevnog kolapsa na Gazeli. Ako naši košarkaši iskoriste tu gužvu i upotrebe je u reketu, ovaj meč će nas vratiti na mesto koje nam pripada.
Ali ovo nije samo obična utakmica, ovo je „klasik na francuski način“. Kao što kažu, Pariz možda jeste grad svetla, ali večeras će se sve pogasiti ako Karlika Džonsa krenu trojke. Mi navijači verujemo da će naš tim odlučiti da ugasi svaku nadu francuskog tima, da večerašnji meč neće početi kao otvaranje olimpijade onomad već da će Željko i momci servirati Tajnu večeru ali sa pihtijama i sarmom. Rakija ili šampanjac? Može, može…
Pa, nađite sebi mesto na kauču, vi koji niste izdvojili 750€ da gledate ovaj meč uživo. Ovaj duel je kao dobar francuski film, ili će nas razočarati ili ćemo hteti još!
Piše: Marija Andrić
