Partizan je sezonu Evrolige otvorio skorom 2-0 i već se nametnuo kao jedno od prijatnijih iznenađenja starta, ali pred gostovanje Bajernu u petak u „SAP Gardenu“ sve se vrti oko jedne šake. Lamar Stivens je u Parizu primio udarac, Evroliga je u izveštaju o povredama njegov nastup označila kao upitan, a odluka se, prema zvaničnom sajtu takmičenja, očekuje tek pred samu utakmicu. Za ekipu u kojoj su krila već deficitarna, to nije sitnica koja se može sakriti rotacijom.
Jedan udarac koji otkriva staru rupu u sastavu
Stivens nije samo još jedan igrač rotacije. Na startu sezone bio je jedan od onih na kojima je Penjaroja gradio i ulogu „trojke“ i ispomoć na mestu krilnog centra. Ako ga ne bude u Minhenu, Arijan Lakić i Mario Nakić ostaju jedine prave trojke u ekipi, uz Tanaskovića i veterana Bandžu Sija koji je u Humskoj na kratkoročnom ugovoru.
To je rotacija koja može da izdrži jedan meč, pogotovo ako Penjaroja minutažom i taktički pokrije scenarije. Ali to nije ono što se gradi za dugu evroligašku sezonu, i to se znalo i pre Pariza.
„Marfijev zakon“ koji Penjaroja već zna napamet – „Sve što može da krene naopako, krenuće naopako“
Trener crno-belih već je, komentarišući povredu Dereka Vilisa iz prvog kola, posegao za formulacijom „Marfijev zakon“. Teško je ne primetiti obrazac: Partizan u letnjem prelaznom roku traži rešenje baš za krilne pozicije, Vilis se povređuje u prvoj utakmici, a sada i Stivens trpi udarac u šaku na mestu gde je sastav najtanji.
Nije stvar u tome da se igrači ne povređuju svuda. Stvar je u tome što se u Partizanu povređuju tačno tamo gde dubine ionako nema. Džabari Parker je formalno još uvek igrač kluba, ali van planova, pa se ni on ne pojavljuje u ovoj računici. To znači da se iz ugla trenera krug za rešenja sužava na ljude koji već jesu u rotaciji — i na nadu da Stivens stigne na parket.
Zašto Minhen ne znači kraj sveta, ali ni rutinu
Partizan sa 2-0 u Minhen ne ide bez šansi. Bajern je ozbiljan domaćin, ali crno-beli su na startu pokazali da imaju i energiju i scenario za meč u gostima. Problem nije verovanje u pobedu, nego cena koju tim plaća kad mora da igra kratkom rotacijom na mestima gde se smenjuju i trojka i četvorka.
Ako Stivens zaigra, priča o povredi postaje fusnota do sledeće utakmice. Ako ne zaigra, Penjaroja mora da osmisli raspodelu minuta u kojoj Lakić i Nakić ne izgore već do polovine treće četvrtine, a da pritom ne žrtvuje ni jednu stranu terena. Nije nemoguće. Jeste rizično.
Pobeda u Parizu vredi, ali ne briše pitanje dubine
Pariz je bio dobar signal. Startni skor 2-0 ne pada sa neba i navijački instinkt da se tu nešto gradi nije bez osnova. Ali ovo je takođe Partizan koji ulazi u duplu nedelju sa jednim povređenim i jednim upitnim igračem na istoj liniji sastava — i to pre nego što je oktobar uopšte uzeo zalet.
Zato ovaj petak nije samo utakmica u Minhenu. On je i prvi ozbiljan test kako crno-beli izgledaju kada „Marfijev zakon“ pogodi tačno tamo gde boli najviše. Pobeda bi mnogo rekla. Ali i poraz, ako dođe iz prekratke klupe, ne bi smeo da bude povod za paniku — nego za pitanje koje se u Humskoj verovatno postavlja i bez novinara: šta ako krila ostanu problem i kad svi budu zdravi?
