Bio je 21. maj 1992. godine, Slaviša Jokanović je u 76. minutu glavom postavio konačnih 2:2 u drugoj finalnoj utakmicu finala Kupa Maršala protiv Crvene zvezde i tako je poslednji trofej ovog imena završio u vitrinama u Humskoj. Zasluženo, budući da je u prvom susretu na stadionu „JNA“ rezultat bio 1:0 za ekipu trenera Ivice Osima.
Jasno se tom prilikom videlo da je angažovanje aktuelnog selektora SFR Jugoslavije bio pravi potez i da najbolji stručnjak u zemlji sa crno-belim timom može da napravi nešto veliko. Osvajanje tog trofeja trebalo je da predstavlja početak projekta stvaranja moćnog Partizana koji je u Evropi trebalo da ima značajnu ulogu, zbog čega je sasvim prirodno bilo da se taj uspeh proslavi.
Okupili su se svi igrači, članovi stručnog štaba i rukovodioci kluba na internom veselju, a onda je legendarni Švaba uzeo mikrofon i okupljenima saopštio da odlazi iz Beograda.
– Bili smo zatečeni. Niko nije verovao šta je čuo. Znali smo da je u zemlji počeo rat, kao i da je njemu porodica ostala u Sarajevu, ali kao mladi sportisti mislili smo da će se sve to rešiti. Kasnije sam čuo da je on tako nešto nagovestio rukovodstvu kluba nekoliko dana ranije, a mi igrači smo bili u šoku. Još pamtim taj trenutak kad se oprostio od nas. Mnogi su uvereni i da je čak plakao – priseća se tih trenutaka Slađan Šćepović koji je u to vreme bio jedan od iskusnijih u timu Partizana, i nastavlja:
– Znam da su ga ubeđivali da ostane, obećavali su mu da će poslati avion po njegovu porodicu, ali on nije želeo da promeni svoje mišljenje. Ma, kad Osim nešto kaže tu onda nema povratka. Njegova reč je uvek imala težinu.
I ne samo da njegove reči imaju težinu, već i one teške koje izgovori imaju svrhu i delotvornost.
– Nismo nas dvojica mnogo sarađivali, budući da je on u klubu bio samo godinu dana i to baš u vreme kad sam bio na odsluženju vojnog roka, ali smo imali sjajan odnos i od njega sam mnogo naučio. Sećam se jednom prilikom da je izjavio kako igrači treba da imaju hrabrost kao Gordan Petrić, ali da je imam samo do 30 metara od protivničkog gola, a onda je izgubim. Mnogi su u to vreme pričali kakao me je on tada uvredio, a zapravo bio je u pravu 100 odsto – kaže Petrić.
Zlatni Čileanac otkriva i to da je Švaba imao bitnu ulogu u njegovoj trenerskoj karijeri.
– Kad sam odlučio da se bavim ovim poslom posetio sam 10 vrhunskih evropskih stručnjaka poput Žozea Murinja, Karla Anćelotija, Radomira Antića, a u toj grupi je bio i Švaba. Čuli smo se telefonom, dogovorili da se vidimo i otišao sam kod njega u Sarajevo. Njegovi saveti mnogo su mi pomogli i zaista cenim sve ono što je uradio za mene. Kao mlad igrač vrlo jasno sam video da posle svakog njegovog treninga postajem bolji igrač – kaže Petrić i ističe jedna detalj iz zajedničkog rada:
– U vreme Osimove ere svake srede smo igrali prijateljske utakmice, uglavnom protiv niželigaša i on je veoma često imao običaj da od nas zahteva da dobar deo utakmice igramo sa igračem manje i dozvoljena su bila samo dva dodira. Ukoliko ih neko napravi više, bio je dužan da preda loptu protivniku.
Tih i takvih metoda treninga bilo je mnogo i na priprema u Lepenskom Viru, gde je Partizan devedesetih godina prošlog veka redovno boravio.
– Te poslednje godine Osim je na pripreme u Lepenski Vir poveo Alberta Nađa, Savu Miloševića, Dragana Ćirića… Umeo je da prepozna kvalitet u njima, koji su oni kasnije kod Ljubiše Tumbakovića uspeli i da potvrde. Ma, samo da je ostao malo duže siguran sam da bi od Partizana napravio čudo – ističe Šćepović.
Ali, na žalost nije.
Odlučio je Ivica da posle samo godinu dana rada prekine započeti posao, ali svih ovih 29 godina nakon toga uvek je isticao da je vreme provedeno u Humskoj jedno od najboljih u njegovoj karijeri, i uvek je sa ponosom naglašavao da je neraskidivi deo Partizana. A i mi, evo, gotovo tri decenije sa posebnom gordošću govorimo o Švabi kao o bitnoj stranici istorije našeg kluba. I od tada, pa do današnjih dana, 6. maj je u crno-beloj porodici imao posebnu težinu, jer Švabin rođendan se uvek obeležavao sa posebnom radošću, baš kao što se obeležava i ovaj današnji, Jubilarni 80!
