Bivši Obradovićev saradnik bez zadrške o svlačionici, Tajriku Džonsu i momentu kada je tim počeo da se raspada
Nešto više od mesec dana prošlo je od odlaska Željka Obradovića iz Partizan Mozzart Beta, ali utisak je da rane nisu zarasle – naprotiv, svakim novim porazom postaju dublje. Devet utakmica kasnije, uprkos početnoj seriji Mirka Ocokoljića, uključujući i pobedu u Večitom derbiju, agonija crno-belih deluje sve izraženije.
U takvom trenutku, dan uoči poslednje evroligaške utakmice Partizana u 2025. godini protiv Valensije, oglasio se bivši Obradovićev pomoćnik – Đozep Marija Iskijerdo. Gostujući u emisiji španskog Es Radija, Iskijerdo je bez ulepšavanja govorio o problemima koji su, prema njegovim rečima, tinjali u svlačionici i pre definitivnog razlaza sa Željkom Obradovićem.
„Prolazili smo težak period i već tada su se pojavile glasine da bi Željko mogao da ode. Ljudi koji su članovi Partizana, vlasnici sezonskih karata, molili su me da mu kažem da ne ide. Govorili su: ‘Nije važno ako izgubimo još utakmica, samo želimo da Željko ostane’“, rekao je Iskijerdo.
Problem, kako ističe, nije bio samo u rezultatima.
„Imali smo osećaj da gubimo tim. Ne zbog poraza, već jer deo igrača očigledno nije verovao Željkovim metodama. Generacija mladih igrača nije sklona kolektivnom naporu. Oni će raditi na svom šutu, svojoj odbrani, svom telu – ali sve što se tiče timskog rada doživljavaju kao ozbiljno mučenje.“
Prelomni trenutak, prema njegovim rečima, dogodio se mesec dana pre utakmice sa Panatinaikosom.
„Rekao mi je da ćemo otići iz kluba ako se stvari ne promene, kako bi novi trener imao vremena da upozna ekipu i uspostavi kontrolu. Posle serije 22:0 Panatinaikosa, u svlačionici je rekao da odlazi.“
Iskijerdo je tada pokušao da ga odgovori.
„Rekao sam mu da nije fer prema klubu. Da se reši dvojice, trojice, četvorice igrača ako treba i da nastavimo sa mladima. On je odgovorio da ne želi da klub troši dodatni novac na raskide ugovora.“
Dotakao se i slučaja Tajrika Džonsa, posebno utakmice protiv Asvela, kada je Amerikanac bio u civilu.
„Dolazim iz generacije gde, ako nisi povređen do kraja sezone – igraš. Profesionalni sportista nikad nije 100% zdrav. Ali ovde su se pojavili igrači koji nisu ni pokušavali da pomognu timu. To je znak da više misle o sebi nego o Partizanu.“
Na pitanje o lojalnosti, Iskijerdo je bio brutalno iskren.
„Mogu na prste jedne ruke da nabrojim igrače koji bi skočili sa mosta – ne za Željka, nego za Partizan.“
Za kraj, potvrdio je i navode o finansijskim ograničenjima tokom njegovog mandata.
„Kada smo tražili centra, rečeno nam je da nema novca, osim ako Frenk Nilikina ne ode. Sada odjednom ima novca za igrače poput Kamerona Pejna, koji je skup. To su odluke kluba. Da je do mene bilo, rešio bih se nekolicine igrača još pre nekoliko meseci.“
Reči koje bole. Ali možda i jedine koje mogu da objasne zašto Partizan danas izgleda ovako kako izgleda.
🖤 CRNO-BELA LJUBAV NIKAD NE PRESTAJE.
Piše: Volimpartizan.rs
