Pre tačno godinu dana Partizan je, usred finansijske krize koja nije bila ništa manja od ove sadašnje, pod Srđanom Blagojevićem zaključio jesen na vrhu Superlige. Danas, posle poraza od Mačve u Humskoj, deseti je, sa sedamnaest bodova iz petnaest utakmica, i uopšte nije sigurno da će do zimske pauze uspeti da se probije makar u plej-of zonu. To je onaj deo priče koji boli više od pojedinačnog rezultata, jer više nije pitanje jedne utakmice, nego sistema koji u tri kola mora da nadoknadi ono što prethodnih dvanaest nije dalo.
Tabela koja crno-belima više ne prašta
Šestu poziciju drži Radnik iz Surdulice sa 23 boda, a tačno toliko imaju i IMT na četvrtom i kragujevački Radnički na petom mestu. Čukarički je sedmi sa 22, dok su i Novi Pazar (19) i Mladost (18) ispred Partizana. Praktično, crno-belima ispred glave stoji šest ekipa, a prostor je tri kola. To nije „težak raspored“, to je matematika u kojoj svaki kiks znači da se zimska pauza dočekuje izvan plej-of zone — i da onda u februaru kreće još teža priča, jer plej-aut nije ambijent u kome je Partizan bilo kada ove decenije želeo da bude.
Ono što dodatno otežava čitanje tabele jeste gustina. Od četvrtog do sedmog mesta razlika je samo jedan bod, što znači da i konkurenti igraju direktno jedni protiv drugih. Partizanu to u teoriji pomaže — neko će u tim duelima izgubiti bodove. U praksi, bodovi ispadaju iz tog dela tabele samo ako crno-beli svoje maksimalno iskoriste.
IMT u Loznici kao prva prava kapija
Prva stanica je gostovanje IMT-u u Loznici. To je rival od kojeg je Partizan izgubio poslednja dva međusobna duela i protiv kojeg je u poslednjih pet utakmica slavio samo jednom. Ako postoji meč u kome Stanojevićev povratak mora da pokaže da nije samo kadrovska izmena nego i promena pristupa, to je ovaj. Pobeda smanjuje zaostatak za „traktoristima“ na tri boda i odjednom pretvara sledeća dva kola u realan scenario, a ne u teoretsku vežbu.
Poraz, s druge strane, znači da je priča o plej-ofu pre zimske pauze faktički završena. Remi je najgora opcija — ne menja ništa, a troši jedno od tri preostala kola.
Niš i Kragujevac: dve utakmice u kojima nema margine
Posle Loznice stiže Radnički Niš u Humsku. Nišlije su u ozbiljnoj krizi, danas dobijaju i novu upravu, a Partizan ih je nedavno savladao na Čairu, u meču koji je obeležio Stanojevićev povratnički debi. Ovde je očekivanje jasno, i baš zato je pritisak veći: utakmice u kojima si favorit protiv ekipe u krizi su one u kojima se bodovi gube najglupljim golovima, iz prekida i iz nerviranja.
Završnica jeseni je gostovanje kragujevačkom Radničkom na Čika Dači — istom protivniku koji je ove sezone trijumfovao u Humskoj. Ako se do tog kola stigne sa šest novih bodova, Čika Dača postaje mesto gde se bukvalno igra za plej-of. Ako se stigne sa manje, meč u Kragujevcu gubi na značaju, ali dobija na simbolici, jer bi drugi poraz od istog rivala u istoj polusezoni rekao mnogo o razlici u ovogodišnjoj formi.
Matematika koja traži tuđu pomoć
Pod pretpostavkom da Partizan osvoji svih devet bodova, jesen završava sa 26. Teoretski — dovoljno. Praktično — zavisi od drugih.
Da bi prezimeli ispred crno-belih, IMT, Radnički 1923 i Radnik bi morali da u preostala tri kola osvoje bar po četiri boda. Nije nemoguće, ali Surduličani uz Novopazarce imaju najteži raspored, dok Čukarički igra sa Radničkim 1923 i Mladošću, pa je i pet bodova Čukaričkog sasvim realna varijanta. Novi Pazar na programu ima Zvezdu i Vojvodinu, što je najbliže „pokloničkom“ paketu za Partizana. Mladost ima Železničar, Čukarički i Zemun — raspored iz kojeg se bodovi mogu uzeti, ali i izgubiti.
Kada se sve sabere, Partizanu treba da sve sam dobije, i da se bar dve od šest ekipa ispred njega potroše. To nije scenario kakav se planira. To je scenario kakav se čeka.
Problem koji je dublji od tri utakmice
Lako je reći da Partizan konačno mora da se „trgne“. Teže je priznati da tim u kome su se ove jeseni smenjivale postave, trenerske ideje i očekivanja, sada mora u tri kola da pronađe ono što nije pronašao u petnaest. Stanojević je dobio ekipu usred sezone, bez luksuza da gradi — od njega se traži hitan rezultat u ambijentu u kome ni dugoročni rad poslednjih godina nije davao garancije.
Zato se ovih tri kola ne gledaju samo kroz prizmu tabele. Gledaju se i kao test da li u Humskoj iko ima jasnu ideju kako ovaj tim izgleda kada igra dobro, i kako da se u taj obrazac vrati kada stvari krenu nizbrdo. Jer ako plej-of ovog puta izmakne, februar neće biti novi start — biće nastavak iste priče, samo na nižoj lestvici.
Partizan ulazi u ovu završnicu jeseni sa jednim jedinim scenarijem koji ima smisla: sve dobiti i nadati se tuđim greškama. Deseto mesto u novembru nije pozicija sa koje se postavljaju uslovi — to je pozicija sa koje se moli da matematika pomogne tamo gde forma nije
