Partizan dočekuje Baskoniju u 11. kolu Evrolige kao favorit, i to je tačno onaj tip meča u kojem crno-beli umeju da se sapletu. Posle pobede nad Makabijem samopouzdanje se vratilo, ali Karlik Džons pred meč u Areni (sutra, 20.45) ne zvuči kao neko koga je rezultat zavarao. Njegova poruka je jednostavna, skoro dosadno disciplinovana: nema utakmice koja se dobija pre nego što se odigra, i nema protivnika koji se gleda s visine.
Favorit koji je već platio ceh potcenjivanju
Baskonija dolazi sa najlošijim učinkom u ligi, i to je upravo razlog zbog kojeg Karlik ne želi da se igra sa terminom „sigurna pobeda“.
„Svaka utakmica je ona koja mora da se dobije. Izgubili smo nekoliko utakmica za koje smo smatrali da je trebalo da ih dobijemo. Moramo da poštujemo svakog protivnika. Svaka ekipa može da odigra sjajnu utakmicu, bilo kada.“
Teško je ne primetiti da ovaj Partizan već ima ožiljke od utakmica u kojima je favorit stigao bez prave energije. Karlik tu ne filozofira, on jednostavno zna o čemu priča — i sam je bio u ekipi sa učinkom 2:8 koja pokušava sve da bi se odlepila sa dna.
„Situacija je pomalo čudna jer sam i sam bio u takvoj poziciji. Očekujem da će sutra dati sve od sebe protiv nas.“
To je, zapravo, najiskreniji način da se jednoj svlačionici kaže da niko neće doći na parket i predati meč samo zato što je na tabeli ispod.
Vanjin povratak i dvojica koji su se brzo uklopili
Deo priče koji je lako prećutati u pregledu izjava zapravo je taj koji najviše govori o sastavu: povratak kapitena. Karlik ga ne svodi na šut i minutažu.
„Zaista je sjajno što nam se kapiten vratio, ne samo zbog onoga što donosi na terenu, već zbog njegovog prisustva u ekipi i načina na koji nas predvodi.“
Marinković je ekipi vratio glas koji je nedostajao, a to je stvar koja se teško meri statistikom, ali se oseti u prvih deset minuta svake ozbiljne utakmice. Uz to, Rivs i Frenks su, po Džonsu, brzo prihvatili način na koji ova grupa funkcioniše:
„Mi smo grupa dobrih momaka i lepo smo ih prihvatili. Još uvek uče akcije, ali igraju dobro i puno nam pomažu.“
Ako je ovo tačna slika hemije, onda je Partizan dobio nešto što se ne kupuje preko leta — spremnost da novi igrači ne ometaju identitet tima, nego ga dograđuju.
Tim koji više ne stane kad jedan stane
Možda je najvažniji deo razgovora upravo trenutak kad Karlik priznaje da je sam imao loše veče, pa su drugi preuzeli.
„Pre nekoliko utakmica stvarno nije bilo moje veče, ali su Lamar, Rob, Itan i Entoni preuzeli odgovornost. Čak je i Vanja pogodio nekoliko trojki. Jedan drugom čuvamo leđa i među nama postoji veliko poverenje. Verujem da nas to može odvesti daleko.“
Ovo je ona vrsta rečenice koja u Partizanu nije bila baš stalni gost poslednjih sezona. Previše puta se dešavalo da izostanak jednog čoveka ostavi ekipu bez plana B. Ako je ovo zaista novi obrazac, a ne trenutni osećaj posle pobede nad Makabijem, onda su se stvari pomerile.
Na pitanje o procentima šuta, koji su jedno vreme bili zaista loši, Džons ostaje strpljiv:
„Nismo ništa posebno menjali u svojoj igri. Jednostavno, šutevi nisu ulazili, ali sada smo doveli nekoliko igrača koji pogađaju i tako nam olakšavaju posao.“
Prevedeno: sistem je bio korektan i pre, samo mu je nedostajao završni udarac. Sada taj udarac postoji — ali će Baskonija biti dobar test da li se to već pretvorilo u naviku ili je i dalje samo lepa serija.
Pobeda se u ovom meču očekuje, i baš zato nosi više rizika nego nagrade. Partizan ne treba spektakl, treba mu ozbiljna, odrađena utakmica koja će potvrditi da priča o „čuvanju leđa“ nije fraza za konferenciju, nego nešto što se vidi u četvrtoj četvrtini kada počne da se grebe.
