Crno je, da crnje ne može da bude, a svetlo na kraju tunela se ne nazire. Fudbaleri Partizana ni drugu sezonu zaredom neće igrati na međunarodnoj sceni, pošto su sinoć eliminisani od Genta u plej-ofu za Ligu konferencija.
Kakav krah, ma totalni sunovrat crno-belih, koji su u ozbiljnoj dubiozi! Krenuli su ove sezone od kvalifikacija za Ligu šampiona, a na kraju nisu uspeli da se plasiraju ni u najslabije UEFA takmičenje, pa su sa obavezama u Evropi završili već u avgustu.
Posle šamarčine od kijevskog Dinama, a potom i neuspeha protiv Lugana, završni udarac srpskom vicešampionu zadali su skromni Belgijanci. Ništa posebno oni nisu pokazali, nikoga nisu oduševili, ali su u obe utakmice slavili sa 1:0 i obezbedili sebi grupnu fazu.
Ujedno, ogolili i tužnu realnost beogradskog velikana. Otkako se u Humsku po treći put ovog leta na klupu vratio Aleksandar Stanojević uporno se ponavljalo jedno isto – cilj je Evropa, ali i borba za titulu. Ovo prvo je ekspresno otpalo, a ako ovako nastave da igraju, vrlo brzo će i šampionska trka biti gotova.
Brojke su jasne, one ne lažu. A, one kažu sledeće: Partizan je ove sezone odigrao šest mečeva na evrosceni. Ostvario je učinak od pet poraza i jedne pobede, one u Luganu od 2:1 u regularnom delu, ali je na kraju ipak ispao posle produžetaka.
Primio je “parni valjak” čak 14 golova, a postigao samo četiri. Na poslednje tri utakmice kod kuće dva puta je igrao pred praznim tribinama i nijednom nije uspeo da zatrese protivničku mrežu. Postao je jedini klub ove sezone koji je eliminisan iz sva tri takmičenja, čime je ispisao i negativan rekord.
Idemo dalje… Titule na Topčiderskom brdu nema od 2017. godine, a poslednji trofej osvojen je 2019. U poslednjih deset godina promenjeno je čak 13 trenera, klupska kasa je prazna, a dug je narastao preko 25 miliona evra… Najverniji navijači sa južne tribine već drugu godinu bojkotuju domaće mečeve i organizuju proteste protiv rukovodstva, ali ništa se ne pomera sa mrtve tačke.
Fudbaleri u svakom prelaznom roku odlaze i dolaze kao na traci, tim se konstantno menja, dovode se preplaćeni stranci sumnjivih kvaliteta, talenti beže glavom bez obzira (najsvežiji su primeri Matije Popovića i Milana Aleksića), omladinska škola sve više propada, a domaćih mladih igrača nema ni na vidiku u prvom timu.
I, ko je sada kriv za to? Da li će bar neko iz aktuelne uprave da prihvati makar delić odgovornosti, pokazati da ima obraza i otići iz toliko voljene fotelje. Da li će predsednik Milorad Vučelić, koji je tobože podneo ostavku još u avgustu prošle godine, nastaviti normalno da obavlja tu funkciju, da putuje sa ekipom, smeška se i uživa u tome da ne radi ama baš ništa da se trenutno stanje popravi. Ili će možda generalni direktor Miloš Vazura ponuditi neko objašnjenje za očajno poslovanje kluba i još gore rezultate?!
I ne, nije problem više ni u kijevskom Dinamu, Luganu ili Gentu, nito što se neće igrati Evropa, kao ni što u maju teško da će neki domaći trofej završiti u Humskoj. Problem je što se institucija sa armijom navijača, konstantno urušava, a to niko ne pokušava da spreči.
Nema ni traga, ni glasa od istinskih legendi kluba, bivših igrača, trenera i funkcionera. Ne pojavljuju se u vidu spasilaca ni biznismeni, koji navijaju za crno-bele, dok “grobari” sve više fudbalskom klubu okreću leđa i sada favorizuju košarku. A, već sutra može da bude kasno, jer Partizan je odavno zagrebao dno i posledice toga mogle bi da budu fatalne!
Originalni tekst Informer.rs